biodinamička proizvodnja
  • Broj pregleda 922

Biodinamička proizvodnja – Mlekara Petrov

Biodinamička proizvodnja je holistički, ekološki i etički pristup poljoprivredi, uzgajanju hrane i ishrani, i prisutna je  već skoro čitav vek, i to na svim kontinentima.

Biodinamički poljoprivrednici nastoje da u okviru svojih farmi stvore raznolik, uravnotežen eko-sistem, koji generiše zdravlje i plodnost koliko je to moguće u okviru same farme. U obrađivanju se koriste prirodno đubrivo, minerali i biljke koje služe da pomognu obnovi farme i njenom usklađivanju sa prirodom, a krajnji cilj je unapređenje ishrane, kvalitet i ukus hrane koja se odgaja. Osnova biodinamičke proizvodnje je objedinjenje ekološke, socijalne i ekonomske održivosti.

Ovakva proizvodnja ima mnogo toga zajedničkog sa drugim organskim pristupima – naglašava korišćenje stajnjaka i komposti i isključuje upotrebu veštačkih hemikalija na zemljištu i biljkama. Metode jedinstvene u biodinamičkom pristupu obuhvataju odnos prema životinjama, usevima i zemljištu kao jedinstvenom sistemu, sa posebnim fokusom na lokalni sistem proizvodnje i distribucije, i korišćenje tradicionalnih i razvoj novih lokalnih rasa i sorti.

U Srbiji se biodinamičkom proizvodnjom trenutno bavi mali broj farmi, a jedan od prvih koji je počeo jeste Zoran Petrov. On danas pored imanja u okolini Vršca ima i mlekaru “Mlekara Petrov” koja proizvodi: mleko, kiselo mleko, kiselu pavlaku, pekarski sir, jogurt, krem sir, maslac… Zoran se sa ovom proizvodnjom upoznao tokom boravka i života u inostranstvu, od Australije, preko Švedske i Norveške. Danas, posle osam godina, porodično imanje Petrov u Velikom Središtu je oaza za tigraste buše, mangulice, ovce, koze, ćurke, patke, guske, koke, morke, fazane, jazavce, sove, kopce, rode, divlju mačku, lisice…

Mlekara Petrov

Mlekara Petrov

Šta za Vas znači biodinamička proizvodnja?
U pitanju je stvar etike i morala. Čovek ima potrebu da radi ono što je zdravo, zdravo za njega, okolinu i za njivu. Značaj biodinamičke poljoprivrede je fokus na ravnotežu, harmoniju i sklad sa prirodom.

U čemu je razlika između organske i biodinamičke poljoprivrede?
Biodinamička poljoprivreda je prva prava organska poljoprivreda. Iako ima više preklapanja, razlikujemo se pre svega u tome što su biodinamička imanja samodovoljna, mi smo jedan zaokružen sistem. Na našim imanjima su životinje, i to što raznovrsnije, voće, ratarske kulture, cveće, bare ili potoci, drveće, žbunje i to daje jedan skladan razvoj tog imanja. Životinje se ne vezuju, što, recimo, nije pravilo u organskoj proizvodnji. Kod nas ne postoje štetočine i korovi, sve ima svoj smisao. Suština biodinamike je raznovrsnost, sveobuhvatnost imanja, odnosno da imanje bude samodovoljno. A poslednjih nekoliko godina dominantno je postalo povezivanje sa lokalnom zajednicom i snabdevanje lokalne zajednice najkvalitetnijom hranom.

Kako se uči biodinamička poljoprivreda?
Na fakultetima širom sveta postoje katedre za biodinamičku poljoprivredu, nažalost, ne i u Srbiji. Prvi korak u učenju u biodinamičkoj poljoprivredi je svakako zainteresovanost za prirodu, želja da se vidi šta je to u prirodi i povezanost svega u prirodi. Ta radoznalost je prvi pravi korak. Mi smo srećni što živimo tamo gde je prisutna velika raznovrsnost u prirodi. Recimo, u Australiji, Švedskoj nemaju tu privilegiju.

Koliko dugo se bavite biodinamičkom poljoprivredom?
Već sedam godina, a veći deo svog života pre toga sam bio konzument proizvoda biodinamičke proizvodnje. U Australiji sam radio i kao pekar u biodinamičkoj pekari. U biodinamičku proizvodnju sam ušao, kao što se to u životu često dešava, iz ličnih razloga. Kada smo došli u Srbiju, zbog dece smo hteli da imamo baštu i možda neku životinjicu, a evo danas imamo 70 goveda, mlekaru, svinje i oko 50 hektara zemlje. A do toga je došlo jer sam u jednom trenutku shvatio da nije dovoljno da samo moja dece i ja jedemo zdravu hranu. Ko će biti moji zetovi, snaje, komšije, unučići i da li će imati mogućnost da se zdravo hrane? Zbog toga sam se odlučio da se do kraja života bavim biodinamičkom poljoprivredom kako bih zdravu hranu učinio dostupnijom što većem broju ljudi.

biodinamička proizvodnja

biodinamička proizvodnja

Koji su najveći izazovi za nekoga ko se bavi biodinamičkom proizvodnjom?
Pre svega, mora da ima želju i potrebu i da mu je fokus na tome kakvo je zemljište, a ne koliko će sa tog zemljišta da uzme. Da se ne bi dogodilo da propadnu, mi svima onima koji nameravaju da se bave poljoprivredom pružamo mogućnost da dođu kod nas na nekoliko meseci i da provere da li je to za njih. Ako se pokaže da im odgovara, onda možemo i da im pomognemo. Velika je razlika između divlje zemlje i komercijalno obrađivane zemlje. Zdrav razum nije dobra preporuka za biodinamičku poljoprivredu, jer tu nema računice posle godinu dana. Čovek mora da bude strpljiv, da uči i osluškuje, da razume ono što vidi. Svaki insekt ima svoju ulogu, sve što je na farmi od farme živi. Od biljaka se hrane životinje, od životinja se hranimo mi, a balegu koristimo kao kompost kojim đubrimo zemljište. I tako se zatvara krug.

Šta ste naučili od svojih životinja i od zemlje?
Naučio sam o skladu, o toj sveopštoj povezanosti zemlje i neba. Jedan od neuobičajenih koncepata u biodinamičkoj poljoprivredi je da mi ne obrađujemo samo zemlju već i nebo. I to zaista ima smisla, jer gde je šuma, i mikroklima je drugačija. Gde nema šume, nema ni kiše, i iz toga vidimo uticaj zemlje na nebo. Biodinamika je divna, bogata i otvara nam taj svet prirode koji vidimo na jedan drugačiji način. Prosto mi je žao što nemamo dovoljno vremena da sve to do kraja zaista razumemo.

Poreklo biodinamičke proizvodnje
U ranim godinama 20. veka grupa farmera koja se zabrinula zbog naglog pada kvaliteta zemlje, biljaka i životinja potražila je savet filozofa Rudolfa Stajnera, koji je ceo život posvetio proučavanju uticaja prirodnih sila. Iz serije predavanja koje je tada održao nastali su osnovni principi biodinamičke proizvodnje i uzgajanja, odnosno unificirani pristup poljoprivredi. Zajedno sa drugim oblicima organske poljoprivrede, biodinamička poljoprivreda koristi praksu upravljanja sa ciljem da obnovi, održava i unapređuje ekološku harmoniju. Centralne karakteristike uključuju diversifikaciju useva, izbegavanje hemijskih tretmana zemljišta, decentralizovanu proizvodnju i distribuciju i razmatranje nebeskih i zemaljskih uticaja na biološke organizme. Od 2016. godine tehnike biodinamičke proizvodnje se koriste u preko 60 zemalja, a najprisutnije su u Nemačkoj. Biodinamički sertifikat izdaje internacionalno telo za sertifikaciju „Demetra“.

Sajt: www.mlekarapetrov.rs
Facebook: Mlekara Petrov

Podelite

Izgled hrane na tanjiru – “i oči jedu”

Next Story »

Severni pol – Brod na kojem je najvažnija osoba kuvar