Sanja Manasijević, Knjiški moljac
  • Page Views 2130

Sanja Manasijević – blog Knjiški moljac u špajzu

Razgovarali smo sa Sanjom Manasijević, autorkom bloga “Knjiški moljac u špajzu”.

Sanja ima nekoliko velikih ljubavi – porodica je naravno na prvom mestu, a onda nastaje borba između knjiga i šerpi i fotoaparata. Na svom blogu “Knjiški moljac u špajzu” miri svoje ljubavi, pretače ih  jednu divnu kulinarsko knjišku priču – na našu veliku sreću i radost. O njenoj pozitivnoj energiji i duhu se priča na svakom blogerskom okupljanju, a njene recepte uvek sa nestrpljenjem iščekujemo.

HPP: Kratak opis: profesija, porodica
U profesionalnom smislu trenutno sam emigrant koji pokušava da pronađe svoj put u novom okruženju… Imam tri vragolana: supruga, ćerku i sina. Oni boje moje dane u sve dugine boje, a ponekad donose i oluje…

HPP: Kada si počela da kuvaš?
Sa kuvanjem sam počela dosta rano. Uvek sam volela da se motam oko maminih nogu dok je kuvala i da zavirujem u babine šerpe i lonce. Prvo konkretno jelo sam skuvala sa 12-13 godina.

HPP: Koje su tvoje omiljene uspomena kada je hrana u pitanju?
Uglavnom pamtim sve mirise i ukuse mediteranske kuhnje na kojoj sam odrasla i prve susrete sa vojvođanskom kuhinjom koje sam imala kod bake na selu. Jedno od najranijih sećanja vezanih za hranu je prvo i jedino probanje ostriga u jednom restoranu u Limskom kanalu. Tata je poručio porciju i ja sam bila uporna da probam. Kada se školjka našla u mojim ustima htela sam da je ispljunem jer mi se nije dopao osećaj, ali sam ipak progutala. Ta borba je trajala beskrajnih minut ili dva. I tu se završila moja avatura sa živim školjkama. One kuvane i dalje rado jedem! A uporedo sa tim sećanjem imam i ono na palačnike punjene sladoledom a gore prekrivene šlagom i posute čokoladom u prahu koje smo brat i ja redovno tamanili kod tetke i teče.

Fatayer, fotografija Sanja Manasijević

Fatayer, fotografija Sanja Manasijević

HPP: Kada si počela da pišeš blog, i kako je do toga došlo?
Blog sam počela da pišem 2010. Preko foruma na kome sam bila ativna u tom periodu sam natrčala na jedan naš food blog, a preko njega i na ostale. Vrlo brzo sam i sama počela da pišem i fotografišem. Tada je moja ćerka bila beba i imala sam potrebu da u dane ispunjene rutinom unesem malo kreativnosti.

HPP:  Kako je nastalo ime bloga?
U vremenu nastajanja kulinarskog bloga sam već imala jedan sa citatima iz knjiga koje sam čitala koji se zvao Beleške Knjiškog moljaca. Suprug i ja smo smišljali zajedno kako staviti Knjiškog moljca u kontekst hrane i tako je nastalo ime Knjiški moljac u špajzu.

Ćufte od šargarepe, fotografija Sanja Manasijević

Ćufte od šargarepe, fotografija Sanja Manasijević

HPP:  Koji je tvoj odnos prema fotografisanju hrane – koji je bio tvoj razvojni put kao food fotografa?
Fotografija me je oduvek interesovala. Još kao tinejdžerku. Tada nisam imala neki bolji aparat, a ni motiv ili jasnu ideju šta tačno pa se nisam udubljivala u tu priču. Uglavnom sam prelistavala monografije i knjige o fotografiji i to je to. Sa prvim fotkama hrane moja želja da se više bavim tim je porasla. Kupila sam aparat i krenula da učim. Razmenila sam puno mejlova sa drugaricom na temu “šta misliš” i “kako bi to moglo bolje”. Pregledala sam gomile i gomile fotki na stranim blogovima i portalima. Pročitala neke knjige i tutorijale….a najvažnije od svega je puno sam fotkala. Imam još puno da učim i nadam se da ću uskoro imati vremena i da se bavim više nekim drugim vidovima fotografije.

HPP: Šta je najlepši, a šta najteži deo vođenja kulinarskog bloga?
Najlepši deo vođenja bloga je priprema hrane i stilizovanje i fotografisanje hrane. Za mene je najteži deo pisanje uvoda i pronalaženje dovoljno vremena za novi post.

Jesen Bundeve, fotografija Sanja Manasijević

Jesen Bundeve, fotografija Sanja Manasijević

HPP: Čije blogove najčešće posećuješ i koji blog bi nam preporučila za sledeći intervju?
Pokušavam da pratim veći broj domaćih i stranih blogova što nikako nije jednostavno, zbog manjka vremena i puno sadržaja. Često svraćam kod Maje i Tanje, Milkice i Nevene, Ane…. Uglavnom pratim starije blogove koji su bili aktivni kada sam počinjala i pokušavam da s vremena na vreme obiđem i nove.
Za sledeći interviju bih vam svakako preporučila Nevenu sa bloga Hleb i Lale.

Recept za kolač sa narandžom i bademima

Kulinarski spomenar

  1. Koje jelo si prvo spremila? – Uh. Nisam sigurna. Mislim da je to bio sataraš ili neke špagete.
  2. Šta nikada ne bi skuvala/jela? – Nikada ne bih kuvala, a ni jela insekte ili nešto slično. Uhhh.
  3. Omiljeno jelo? – Sataraš. To je odgovor još iz detinstva i uvek mi to prvo padne na pamet kada me neko pita.
  4. Najinteresantnija kuhinja? – Mediteranska i trenutno Kineska.
  5. Omiljeni začin? – Majčina dušica
  6. Šta uvek imaš u frižideru/kuhinji? – Uvek imam mleko i jaja. Hleb. Obavezan je i krem sir.
  7. Jelo koje ćeš pamtiti? – Neka kineska supa sa algama koju sam probala jednom prilikom. Ništa odvratnije nikada nisam jela.
  8. Da li imaš neku lošu naviku u kuhinji? – Ponekad stvaram dosta kreativnog haosa i često pokušavam da radim puno stvarti u isto vreme.
  9. Omiljena izreka vezana za hranu? – Svaka tuga je manja uz hleb – Migel de Servantes
  10. Da možeš, koje jelo bi nazvala po sebi? – Čorbu sa pečurkama. Oduvek je pravim i stalno usavršavam

Knjiški spomenar

  1. Koja je prva knjiga koje se sećaš da si pročitala? Ako se dobro sećam to je bio Vlak u snijegu, bila sam toliko oduševljena da sam je pročitala dva put za redom.
  2. Omiljeno mesto za čitanje? Trenutno krevet u spavaćoj sobi. Mir, tišina , knjiga i ja. Oduvek maštam o udobnoj fotelji i zanimljivoj lampi pored police za knjige. Trenutno je tamo ugao sa igračkama 😀
  3. Da možeš, kojeg lika iz koje knjige bi volela da upoznaš? Artura Denta iz Autostoperskog vodiča kroz galaksiju. Neke junake iz Markesovih i Rušdijevih knjiga…i još mnoge.
  4. Kojeg pisca bi volela da ugostiš na večeri? Milorada Pavića. Nekih njegovi opisi hrane su se zauvek urezali u moje pamćenje. Rado bih večerala i sa Murakamijem i Bourdenom. To su neki ljudi čiju hranu iz knjiga pamtim i koju sam poželela da probam.
  5. Koju knjigu/knjige čitaš svojoj deci? Trenutno sa Teom čitam Džeronima Stiltona, a sledeći na redu je Hari Poter. Nadam se da će kroz avanture zavoleti čitanje. Aleksa je već duži period opčinjem Elmerom (Elmer se igra žmurke) i Miškom iz serijala Miško piško, Miško nećejed, Miško i pundravci… Knjiga sa klasičnim bajkama se stalno vrti, nekada manje, a nekad više.
  6. Koja knjiga te najbolje opisuje? Pa nijedna u potpunosti. Mnoge u nekim detaljima ili likovima. Ako bih baš morala da izdvojim jednu mislim da sam se u trenutku čitanja najviše pronašla u Demjijanu Hesea.
  7. Šta čitaš trenutno? Paralelno čitam Murakamija i Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća i po drugi put Ples sa zmajevima Martina. Ples sa zmajevima sam počela da čitam pre godišnjeg odmora i neću da prekinem, a na godišnjem sam kupila nekoliko novih naslova sa kojima ne mogu da dočekam da počnem.
  8.  Koji recept ide najbolje uz tvoju omiljenu knjigu (koja je tvoja omiljena knjiga i šta bi uz nju jela/spremila)?Omiljena knjiga. Jako teško pitanje. Puno ih je. I često ih dodajem na listu. Trenutno recimo: Murakamijeva Norveška šuma i uz nju Švedske cimet rolnice. U pozadini naravno dok jedem i čitam sviraju Bitlsi u skladu sa knjigom.

 

Share This Article

10 vinskih knjiga za svakog ko voli vino

Next Story »

Kineska Nova godina – godina majmuna