Kad dođete na Bled, odmah vam kažu – ako niste probali originalnu bledsku kremšnitu kao da niste ni bili.
I zaista, ta savršena kocka koja se na tanjiru blago zaljulja (ako je prava, autohtona, bledska kremšnita) ima nešto gotovo teatralno u sebi. Ali iza te elegancije krije se i priča koja nas, hteli mi to ili ne, vraća kući. I vezuje Sloveniju i Srbiju na poseban način. Uspomenama i tradicijom koje mirišu na krempite.
Bledska kremšnita „rođena“ je 1953. godine u Hotelu Park na Bledu. Osmislio ju je Ištvan Lukačević, poslastičar iz Sente, koji je na obalu alpskog jezera doneo vojvođansku preciznost i znanje. Tako je kolač koji danas važi za slovenački nacionalni simbol zapravo nastao na temeljima panonske škole poslastičarstva. Do danas je prodato gotovo 17 miliona kremšnita. Za njihovu izradu utrošeno je 136 tona brašna, 8.700.000 jaja i 1.600.000 litara mleka. Kada bi se poređale jedna do druge, stigle bi od Bleda do Pompeje. A kada bismo ih složili oko Bledskog jezera jednu na drugu, dobili bismo zid visok 8,25 metara. Impresivna matematika za desert od svega nekoliko sastojaka – i recepta koji se, barem zvanično, i dalje čuva kao tajna.
U Kavarni Park, gde se godišnje napravi više od 350.000 komada, imali smo priliku da zavirimo iza kulisa. U kuhinji u kojoj je Lukačević napravio prvu kremšnitu, dočekao nas je Marko iz Loznice. Mladi poslastičar govori tiho, gotovo svečano.
„Dimenzija mora biti 7x7x7. I mora da se zaljulja na tanjiru. Jede se u jednom zahvatu – sva četiri sloja zajedno”, kaže.
Priprema izgleda jednostavno, ali traži disciplinu. Lisnato testo se peče do zlatne hrskavosti. Žumanca se mute sa šećerom dok ne postanu penasta i svetla, zatim se dodaju brašno, gustin i mleko. Ostatak mleka se kuva, pa se smese spajaju i kuvaju uz neprestano mešanje dok se ne dobije gusta, ali vazdušasta krema. U nju se lagano umešava čvrst sneg od belanaca. Posebno se muti šlag – čvrst, ali ne presladak. Zatim sledi slaganje: lisnato testo, visoki sloj tople žute kreme, beli sloj šlaga i poklopac od drugog testa posut šećerom u prahu.
I dok sam viljuškom zahvatala sva četiri sloja odjednom, pomislila sam da je možda baš u toj jednostavnosti njena tajna – malo sastojaka, mnogo strpljenja i istorija koja traje više od sedam decenija.
A evo i recepta koji možete isprobati kod kuće:
Sastojci:
- 500 g lisnatog testa
- 1 l mleka
- 6 jaja
- 1 kašika šećera
- 6 kašika brašna
- 2 kašike gustina
- 2 vanilin šećera
- 500 ml slatke pavlake za šlag
- 2 kašike šećera u prahu
Priprema:
- Lisnato testo ispecite i podelite na dva jednaka dela.
- Odvojte žumanca od belanaca. Žumanca umutite sa četiri kašike šećera dok ne postanu penasta, dodajte prosejano brašno i gustin, zatim 200 ml mleka i sve dobro sjedinite.
- U šerpu sipajte preostalih 800 ml mleka, dodajte šećer i vanilin šećer i kuvajte dok ne provri. Smanjite vatru, umešajte smesu sa žumancima i kuvajte uz stalno mešanje dok se ne zgusne.
- Belanca umutite u čvrst sneg sa šećerom, pa ih lagano umešajte u vruću kremu.
- Posebno umutite slatku pavlaku sa šećerom u prahu u čvrst šlag.
- Na prvi sloj lisnatog testa nanesite žuti krem, preko njega sloj šlaga, pa poklopite drugim testom. Na kraju pospite šećerom u prahu i ostavite da se dobro ohladi pre sečenja.
Od Vojvodine do Bleda. Od 1953. do danas. I od Markovih ruku – do naših tanjira. Dok ne odete na Bled (što vam zdušno želim).
Piše: Smiljana Popov
Foto: Nikola Zoko, Sava Hoteli Bled, Smiljana Popov
