Kako jedu različite generacije?

Da li ste se ikada zapitali kako je kinoa postala deo našeg domaćinstva kada do juče nismo znali ni šta je to, ni kako se izgovara?

Izgleda da se novi trendovi hrane pojavljuju niotkuda i tako brzo uđu u naš život da nam se čini da ih koristimo godinama. Kada se osmišljavaju novi proizvodi, posmatraju se podacima o kupovnim navikama potrošača, trendovi u kulinarstvu i evolucija ponašanja potrošača. Jedan od ključnih faktora je i smena generacija. Dok se starije generacije sve više fokusiraju na kupovinu proizvoda koji će sačuvati njihovu vitalnost i zdravlje, mlađe generacije se sve više orijentišu ka “zanatskim” proizvodima: od kraft piva, ručno pravljenih ovsenih kolača do salate sa organskim voćem i povrćem. Mlađe generacije sve više interesuje poreklo i način obrade hrane. Trendovi u hrani su pod uticajem stavova novih generacija o osnovnim ljudskim vrednostima, potragom za srećom, avanturom i zajedništvom.

Navike u ishrani su se značajno promenile od generacije rođene posle Drugog svetskog rata (poznate kao Bejbi Bum generacija) do generacije Y poznate i kao Milenials (rođeni u periodu od 1980. do 2000. godine)

Kompanije danas posmatraju upravo generaciju Y kao “trendsetere” kada su u pitanju novi proizvodi, način kupovine, odlasci u restorane i pristup hrani. Jedna od najvećih promena u odnosu na starije generacije je način života koji utiče na to da se kasnije zasniva porodica, da se mnogo više putuje i istražuje. Istraživanja pokazuju da generacija Y u odnosu na starije generacije više traga za novim životnim iskustvima i to kroz putovanja i isprobavanje novih stvari. Kada je hrana u pitanju ova generacija traži nove, egzotične i uzbudljive ukuse. Ova generacija želi da proba uličnu hranu u svakoj zemlji u koju putuje, upoređuje recenzije restorana, istražuje internet za autentičnim proizvodima…. u svakom pogledu je aktivna i informisana. Takođe, generacija Y u svojim izborima mnogo više obraća pažnju na društvenu odgovornost kompanija i svoje poverenje poklanja onima koji imaju aktivnosti koje podržavaju zajednicu, zaposlene, čuvaju prirodu itd.

Mlađe generacije mnogo više obraćaju pažnju na ideju da se hrane “zdravo”. Oni provode dosta vremena u istraživanju porekla hrane i biraju da kupuju lokalno, i to kod manjih prodavaca i izvan velikih lanaca megamarketa. Biraju prirodnu hranu nasuprot prerađevinama. Najveća razlika između bejbi bum generacije i generacije Y je u tome što mlađe generacije provode mnogo više vremena analizirajući koji sastojci se koriste u proizvodnji, dok se starije generacije zadovoljavaju čitanjem tabele sa nutritivnim vrednostima na deklaraciji.

Generacija Y provodi mnogo više vremena u restoranima jer su na neki način oni odrastali u restoranima, od restorana brze hrane do trenutno popularnih alternativnih barova i restorana.

Nove generacije žele da imaju informacije dostupne na jedan klik, i žele da znaju šta se dešava i u svetu proizvodnje hrane i u svetu ugostiteljstva. Ukoliko restoran ili proizvod nemaju profil na društvenim mrežama, teško će zadobiti poverenje – ali kada restorani zadobiju poverenje novih generacija, zadobijaju i lojalnost. Jer iako ne troše mnogo na pojedinačne obroke, mlađe generacije su spremne da plate za svežu, zdravu hranu i spremni su da je traže dok je ne nađu. Generacija Y je više u vezi sa novim pokretima za održivo odgajanje hrane i podržavaju ideju “od njive do tanjira”, koriste organske proizvode i odlučuju se za ručno pravljene proizvode. I upravo ova razlika u odnosu na starije generacije unosi najveću promenu na tržište, jer generacija Y uči svoje potomke da imaju isti odnos prema hrani kao oni. Zato se može očekivati da će moć velikih kompanija u budućnosti sve više prelaziti na “male” zanatlije koji proizode organske proizvode, sami uzgajaju životinje, ne štete okolini i adekvatno plaćaju zaposlene.

5 najvećih razlika u navikama

1. Generacija Y mnogo češće jede u restoranima
2. Zdrava hrana je drugačija: bejbi bumeri broje kalorije, a generacija Y traži “svežu hranu, koja je manje procesirana i sa manje “veštačkih sastojaka”.
3. Etika u poslovanju: Novije generacije žele da kupuju proizvode od kompanija koje imaju dobru društvenu praksu. (način uzgajanja hrane, odnos prema zaposlenima, način pripreme…)
4. Brza hrana je “stub srama” – iako i dalje posećuju McDonalds i slične lance brze hrane, nove generacije ne žele da se to zna.
5. Kvalitetna hrana ali na brzi načina – Generacija Y želi da kao “brzu hranu” pojede klasičan restoranski obrok koji će manje koštati