Barolo – italijansko vino iz Pijemonta

Barolo se smatra jednim od najboljih italijanskih vina.

Barolo vino dolazi iz Pijemonta, regiona u severozapadnoj Italiji. Ime je dobio po mestu Barolo. Ovo je vino punog, snažnog i složenog ukusa. U čaši je crven i njegova boja varira od granat crvene do rubin crvene. Nikada ne bude taman, a kako sazreva, tako dobija boju crvene cigle.

Barolo se proizvodi kao vino od jedne sorte grožđa, sorte Nebbiolo. Ovo plemenito grožđe s debelom kožom je izuzetno zahtevno ali uzvraća izuzetnim genetskim osobinama:

• cenjeno je i osobeno zbog izuzetno visokog sadržaja tanina, složenog ukusa i dugovečnosti.
• Raste na visinama između 200 i 450 metara nadmorske visine na strmim južnim padinama
• najbolje uspeva na umerenoj klimi Pijemonta, gde su proleća kišna i topla, a leta suva i sunčana.
• Barolo se dobija iz ove sorte grožđa kada se ona uzgaja na jednom od dve vrste tla: na krečnjačkom tlu daje blaga voćna vina koja sazrevaju relativno brzo, dok je Barolo proizveden od grožđa gajenog na posnoj zemlji koja sadrži veću količinu peskovitog tla intenzivnijeg ukusa i snažnije strukture i zahteva mnogo duži period sazrevanja.

Nebbiolo grožđe i Barolo vino zahtevaju strpljenje kako od vinara, tako i od vinopija, jer ovo plemenito grožđe zri veoma polako i veoma kasno, zbog čega je Barolo prvobitno bilo slatko vino. Zbog kasne berbe, nekada bi bilo toliko hladno u oblasti Pijemont tokom perioda fermentacije grožđa, da je plesan često znala da odumre pre vremena, čime bi se prekidao proces fermentacije šećera u alkohol i vinarima bi ostajalo slatko vino. Tek su sredinom 19. veka primenom modernih tehnika vinari obezbedili stabilno sazrevanje ovog vina.

Preporučena temperatura na kojoj je ovo vino najpitkiji je između 18 i 20°C. Bocu treba otvoriti najmanje jedan do dva sata pre nego što planirate da pijete vino.

Strpljenje za užitak
Vina imaju potencijal sazrevanja i nisu namenjenima onima kojima se žuri. Vino se pušta prvi put u prodaju tek nakon tri godine. Prve dve godine moraju da odstoje u drvenoj buradi i još jednu godinu u bocama. Većini Barolo vina je potrebno vreme zrenja. Kada je dobra godina, Barolo zri od deset do trideset godina!

Po tradicionalnoj metodi, Barolo se pravi tako što komina provede 24 dana, nakon čega sazreva u velikim hrastovim buradima. Na ovaj način dobija koncentrisan voćni ukus ali i visok sadržaj tanina i nije pitak narednih 15 ili više godina. Danas moderni vinari ne dozvoljavaju da grožđe predugo ostane u kontaktu s kožom i onda ga puštaju da zri u manjim buradima. Rezultat je Barolo vino koje se može piti za par godina i mnogo je lakše, mekše i ima jači voćni ukus. Raznolikost voćnog ukusa Intenzivne i složene arome koje variraju zavisno od starosti vina i dužine zrenja karakteristične su za Barolo. Prisutne su arome šljive, maline i trešnje, ali i nijanse ljubičica, sena, tartufa, bibera, duvana, anisa i sandalovina.

Hrana
Barolo je posebno dobar partner za hranu jakog ukusa i intenzivne i ekskluzivne arome. Dobro se slaže sa goveđom pečenicom u korici od začinskog bilja i sa rižotom s tartufom, kao i jakim plavim sirom. Dobro se kombinuje sa jelima od divljači.