Orašasti plodovi: pistaći, pinjole, brazilski, indijski i makadamija orah

Ako se u ishrani koriste bez soli, meda ili prženja, orašasti plodovi i semenke imaju izuzetna, blagotvorna svojstva

Pistaći, hrana kraljeva
Plodovi zanosnog ukusa prešli su dug put od Turkmenistana, gde su rasli kao pustinjska biljka, do današnjih plantaža širom Mediterana. Prvo su uzgajani u zapadnoj Aziji, da bi se potom širili preko Bliskog istoka do Mediterana. Slavu su im podarile stare kraljevske porodice koje su uživale u tada retkim plodovima. Prema jednoj legendi, kraljica od Sabe ih je proglasila kraljevskom hranom i zabranila običnim smrtnicima da se njima slade, dok biblijska legenda kaže da su pistaći na zemlju dospeli posredstvom samog Adama…

• Mali plodovi jarkozelene boje, koji se nalaze u čvrstim opnama, koriste se za pripremu mnogih poslastica.
• U ishrani se uglavnom koriste sirovi, kao grickalica, ali i kao sastojak mnogih delikatesnih poslastica.
• Pistaći su bogati mineralima, vitaminima, folatima, a osim masti, ugljenih hidrata i belančevina, sadrže i znatnu količinu dijetetskih vlakana.
• Pored toga što su ukusni, pistaći su vrlo zdravi i hranljivi. Dokazano je da blagotvorno utiču na srce, smanjujući nivo holesterola i šećera u krvi. Znatni sadržaj antioksidanata utiče na jačanje imuniteta, pa čak i na smanjenje rizika od tumora. Preporučuju se bolesnicima posle teških i iscrpljujućih operacija. Ljubiteljima pistaća zagarantovan je i bolji seksualni život, jer je dokazano da se kod muškaraca koji svakodnevno jedu ove zelene plodove seksualna moć povećava za 51 odsto.
• Pistaći značajno pomažu i u usporavanju starenja. Kako sadrže velike količine antioksidanata ključnih za obnovu ćelija, mnogi pistaće nazivaju prirodnim botoksom. Borama ćete se uspešno suprotstaviti ako budete jeli do 10 pistaća dnevno.
• 100 grama – 560 kalorija

Makadamija, najtvrđi orah
Australijski makadamija orah, nazvan kraljicom oraha, najunosniji je autohtoni poljoprivredni proizvod ovog dalekog kontinenta. Ljuska makadamije je izuzetno tvrda, pa ju je teško otvoriti bez oštećenja jezgra. Aboridžini su orahe razbijali kamenjem, a Džon Valdron, jedan od prvih uzgajivača, koristio je čekić i nakovanj. Po nekoj čudnoj statistici, služeći se tim jednostavnim alatom, on je za 50 godina otvorio osam miliona oraha.
Vremenom Havajci su postali tako dobri uzgajivači ovog ploda da se često naziva i havajski orah. Danas se gaji i u Africi, Aziji i Srednjoj Americi.

• Ovaj ekskluzivni specijalitet, okrugli orah svetle, bež boje, uvek se prodaje u ljusci. Osvaja orašasto-puterastim ukusom koji ima i notu vanile.
• U časopisu „Chronica Horticulturae“ napisano je da se, zbog jedinstvenog, blagog ukusa, fine hrskave teksture i raskošne žućkastobele boje, makadamija orah smatra jednom od najukusnijih vrsta oraha na svetu.
• Ukus makadamija oraha savršeno odgovara finim čokoladnim poslasticama ili sladoledu vrhunskog kvaliteta, ali svoje ljubitelje ima i kao prženi, usoljeni ili sirovi.
• Kod ovog oraha koncentracija dobrih masti prelazi 72 odsto, što je više nego kod bilo koje druge vrste oraha iz kojih se dobija ulje.
• Prema najnovijim istraživanjima, umereno konzumiranje makadamija oraha smanjuje nivo lošeg holesterola i triglicerida, te pomaže u snižavanju krvnog pritiska.
• 100 grama – 720 kalorija

Pinjole, nežni plod šišarke
Miljenice savremene gastronomije, pinjole, plod su divljih borova pinus pinea, koji rastu duž obala Mediterana. Prema predanjima američkih Indijanaca, oni ih koriste hiljadama godina, ali ipak su poznati kao plod Mediterana. Šišarke se beru ručno i suše na suncu. Pucanjem šišarki iskaču semenke sa kojih se potom uklanja braonkasta opna. Tako se dobija mali, duguljasti svetli plod, finog, blagog, kremastog ukusa.

• Pinjole se tradicionalno koriste za pripremu nekih mediteranskih specijaliteta. Najpoznatiji je pesto đenoveze, a nezaobilazni su sastojak orijentalnih jela, poput kus-kusa.
• Semenke bora oplemenjuju hranu i predstavljaju pravi hedonistički dodatak koji upotpunjuje ukus. Pinjole su poslednjih decenija doživele pravi procvat u kulinarstvu jer su postale fini dodatak jelima koji nekom specijalitetu može dati sasvim novu notu.
• U starom Rimu, od pinjola, badema i vinskog sirćeta pripremana je pasta koja je ukusom podsećala na senf i koristila se kao dodatak pečenom mesu. Danas se upotrebljavaju kao začin u kobasicama, salatama, kolačima i drugim jelima.
• Kao jedinica serviranja pinjola uzima se količina od 30 grama po osobi.
• Svežinu mogu da zadrže do sedam dana zatvorene u teglu i smeštene u frižider, dok u zamrzivaču mogu da zadrže neizmenjen ukus do mesec dana.
• Pinjole odlikuje visok sadržaj ulja i belančevina. Osim toga, sadrže obilje mikroelemenata, minerala i vitamina, a od davnina se koriste kao lekovito sredstvo.
• 100 grama – 670 kalorija

Oprezno s brazilskim orahom
Iako se imenom pripisuje Brazilu, ovaj orašasti plod raste i u Venecueli, Boliviji, Peruu i istočnoj Kolumbiji. Mali plodovi jarkozelene boje, koji se nalaze u čvrstim opnama, koriste se za pripremu mnogih poslastica.

• Kada kupujete brazilski orah, obratite pažnju na njegovu boju. Trebalo bi da bude gotovo beo, tek blagožućkast.
• Vrlo je hranljiv jer sadrži dosta minerala i vitamina, najviše E i B, ali ima i nekih sastojaka koji nisu tako dobri, zbog čega stručnjaci ne preporučuju više od dva do četiri oraha dnevno.
• Brazilski orah sadrži kalcijum, fosfor, kalijum, magnezijum, cink i gvožđe, a nezamenljiv je izvor selena. Zbog sastava, osim što je dobar za kožu, ovaj orah ima i antivirusno i antikancerogeno dejstvo. Selen je inače sastojak kog ima u jako malom broju namirnica, zbog čega je ovaj plod dragocen. Sadrži i prirodna vlakna, koja dobro deluju na zdravlje celog organizma. Zbog svih ovih dobrih sastojaka brazilski orah jača imunitet i dobro deluje na kardiovaskularni sistem.
• Međutim, treba biti oprezan s njegovom primenom u gastronomiji jer je, pored kikirikija, plod na koji su mnogi alergični. Zato oni skloni alergijama treba da se testiraju, i to tako da ujutru pojedu jedan manji orah.
• 100 grama – 650 kalorija

Indijski orah za kontrolu apetita
Indijski orah je tropsko drvo poznato i pod nazivom kešu. Ime mu govori drugačije, ali poreklom je iz Brazila, gde su ga otkrili Portugalci. Danas se uzgaja u Vijetnamu, Indiji i Nigeriji.

• Plodovi neobičnog, bubrežastog ili, kako ga još opisuju, polumesečastog oblika rastu u ljusci koja je toliko tvrda da se prvo moraju ispeći, kako bi se koštica mogla slomiti. Pečenje je neophodno i zato što sirova ljuska sadrži otrovno ulje.
• Iako se najčešće konzumira sirov ili kao dodatak raznim jelima, u svetu su popularne i prerađevine od indijskog oraha, poput sira i maslaca.
• Skoro bele, mekane koštice bogate su ugljenim hidratima i imaju izrazito nizak sadržaj masnoća u poređenju s drugim orašastim plodovima. Njihov kremastoblag i slatkast ukus čini ih pogodnim za mnoga azijska jela, kao što su kariji i jela iz voka. Indijski orah treba iseckati pred pečenje, koje treba da bude veoma kratko kako ne bi izgoreo.
• Ova hranljiva i zdrava namirnica preporučuje se u svakodnevnoj ishrani. Samo šaka ovog ploda pojačava lučenje hormona koji mozgu signalizira osećaj sitosti i na taj način kontroliše apetit. Predstavlja bogat izvor polinezasićenih masnih kiselina i proteina, celuloze, vitamina i minerala. Sadrži čak pet puta više vitamina C nego pomorandža. Nutricionisti preporučuju da umesto ulja salati od svežeg povrća treba dodati nekoliko indijskih oraha.
• Indijski orasi ubrajaju se u najzdraviju hranu, veoma bogatog sastava i nutritivne vrednosti. Vekovima se koriste za lečenje i prevenciju raznih oboljenja.
• 100 grama – 570 kalorija

Novo vreme, nova namena
Ne tako davno, orašasti plodovi su bili najpopularniji kao snek, savršene ekskluzivne grickalice. Činijice napunjene mešavinom pistaća, indijskih oraha, badema… bile su sastavni deo posluženja u boljim barovima. Otkrivanjem njihovih nutritivnih svojstava, sve više postaju deo ishrane, naročito u vegetarijanskim jelima. Na svečanoj posnoj trpezi jela sa orašastim plodovima podjednako su spektakularna kao jela od ribe i mesa.

Tekst: Branka Gajić