Čitav je niz filmova u kojima je vino osovina oko koje se okreće kompletna radnja ili gde ono igra bar važnu sporednu ulogu.
Setite se samo scene kada Meg Rajan u filmu Francuski poljubac zatvorenih očiju uči da raspoznaje mirise i uživa u vinu. Ipak, koliko god dobar bio i koliko god vino u tom filmu bilo važno za radnju, ne možemo reći da je to vinski film, već lagani ljubavni, a oni nam nisu tema.
10 vinskih filmova koje morate da pogledate
Stranputice (Sideways) – 2004, SAD
režija: Aleksandar Pejn
Proizvođači pino noara u Americi morali bi da podignu spomenik Reksu Piketu, piscu novele po kojoj je snimljen ovaj film, a da po reditelju Aleksandru Pejnu nazovu bar jednu ulicu. Naime, rezultat popularnosti ovog ostvarenja u američkim bioskopima bila je opšta pomama i rast prodaje vina od pino noara, dok je merlo imao merljiv pad u tržišnom udelu. Razlog je odbijanje jednog od glavnih junaka tokom celog filma da uopšte stavi u usta merlo, dok se pino noar pije sve vreme. To ne ostaje tako baš do samog kraja, ali to vam nećemo prepričati, moraćate da pogledate film. Priča prati dvojicu prijatelja u krizi srednjih godina, odnosno Majlsa, nastavnika, neostvarenog pisca i ljubitelja vina koji svog prijatelja Džeka, osrednjeg glumca utučenog ljubavnim problemima vodi na vinski put u Kaliforniju, pokušavajući da mu priredi momački provod pre ženidbe. Dok kroz film tragaju za svojim identitetima i smislom postojanja, otkriće i sebi i gledaocima svu lepotu vinograda Kalifornije. Stranputice su film koji ne smete da propustite, ako ste istinski vinofil i filmofil!
Bottle Shock (Bottle Shock) – 2008, SAD
režija: Rendal Miler
O Pariskoj presudi, odnosno paralelnoj degustaciji kalifornijskih i francuskih vina u Parizu 1976. godine na kojoj su francuski degustatori došli do veoma iznenađujućih rezultata, događaju koji je promenio vinsku mapu sveta, a koji je organizovao čuveni Stiven Sparijer, napisano je hiljade stranica teksta i snimljeno nekoliko dokumentarnih emisija. Ključnu knjigu posvećenu ovoj temi napisao je publicista Džordž M. Taber, dok je Bottle Shock filmsko ostvarenje koje je „Parisku presudu“ popularizovalo širom vinskog sveta. Interesantno je da se sam Sparijer jako protivio realizaciji ovog filma, pozivajući se na nedoslednosti u radnji i odstupanja u odnosu na originalni događaj. Međutim, bez obzira na to koliko je do kraja faktografski tačan, ovaj igrani film verno prenosi atmosferu tog doba i odnose pionira vinske industrije Novog Sveta sa večito arogantnom vinskom elitom Starog Sveta. Osim Sparijera, u genijalnom tumačenju Alana Rikmana, cela radnja se vrti oko autentičnih, a danas legendarnih imena poput Vorena Vinijarskog, Džima Bereta, Andreja Čeličeva, Majka Grgića… Rendalov film je najbolji u onim momentima kada uspeva da do kraja prenese strast koju vinari, u ovom slučaju kalifornijski autsajderi onog doba, ulažu u vina koja prave. Ovaj film svoj uspeh duguje i tome što istinski slavi vino u njegovoj divnoj raznolikosti i univerzalnosti uživanja u njemu.
Mondovino (Mondovino) – 2004, SAD
režija: Džonatan Nositer
Pretenciozni dokumentarni film iz 2004. godine uzburkao je vinsku javnost odmah po pojavljivanju. Autori filma pokušali su da postave tezu o pogubnom uticaju globalizacije na posao sa vinom širom sveta i uticaju velikih vinarija, letećih enologa – čitaj Mišela Rolana, i vodećih vinskih kritičara – čitaj Roberta Parkera, na taj proces. Film je sniman na pet jezika u sedam zemalja, a reditelj Džonatan Nositer suprotstavio je velike, multinacionalne vinske kompanije malim, autentičnim vinarijama i njihovim vinima, i postavio pitanje njihovog opstanka na tržištu. Osnovna premisa filma je da se diverzitet različitih regija i teroara polako gubi i utapa u moru tržišno prihvatljivih vina uniformnih karakteristika, a da veliki deo odgovornosti za to nose Rolan i Parker, ali i Mondavi i druge multinacionalne vinske kompanije. U filmu se pojavljuju i govore predstavnici porodica Freskobaldi, Antinori, Mondavi, mali italijanski i francuski vinari, ali i Džejms Sakling, Majkl Brondbent, ali i Parker lično. Mondovino je po svom prikazivanju na filmskom festivalu u Kanu bio snažno podržan od filmske kritike, međutim, ključni igrači iz vinske industrije – sasvim očekivano – dočekali su ga na nož.
Somm – 2012, SAD
režija: Džejson Vajs
Film koji je na svojoj premijeri na filmskom festivalu u Napi ispraćen stojećim ovacijama publike, prati četiri somelijera – Jana Kobla, Dastina Vilsona, Dlina Proktora i Brajana Mek Klintika – na njihovom putu da polože jedan od najtežih ispita u vinskom svetu i dobiju zvanje Master Sommelier. Ovo je film koji ima neverovatnu i neočekivanu emocionalnu dubinu za jedno, u principu, dokumentarno ostvarenje o procesu učenja i polaganja ispita. Uz puno strasti, komedije, epizoda besa i frustracija, film će vam pokazati koliko je teško postati degustator i kako ispljunuti vino sa dostojanstvom, uvlačeći vas duboko u svet vrhunskih somelijera u kom ćete razumeti zašto ih treba ceniti bar kao i velike šefove kuhinja.
Crvena opsesija (Red obsession) – 2013, Australija
režija: Dejvid Rouč i Varvik Ros
Zašto velika vina Bordoa polako postaju nedostupna kupcima na tradicionalnim tržištima SAD i Evrope i kako novi kineski kupci podižu cene najboljih šatoa pravo u stratosferu, želeći da kupe ama baš sve! E, ovo je stvarna priča o tome, a u nju su uključeni i najpoznatiji vinari Bordoa, imena poput Oza Klarka i Stivena Sparijera, pa i Frensis Ford Kopola, kao i berzanski mešetari, uvoznici i trgovci. Prema rečima jednog od producenata, Crvena opsesija je film o strasti i posvećenosti koju vina Bordoa mogu izazavati kod ljudi, kao i o rizicima koje preduzimaju u želji da otelotvore svoju ljubav prema vinu. Ovaj film je zapravo studija ljudskog duha i globalnih kulturoloških uticaja ispričana kroz priču o borbi velikih šatoa Bordoa da zadovolje raspomamljene apetite i potražnju za njihovim skupim vinima koja su postala statusni simbol novopečenih bogataša u Kini.
Tekst: Petar Ristović (časopis Vino&Fino)
