Budimpešta, jedna od najfotogeničnijih prestonica na kugli zemaljskoj prva nam je komšinica. To najbolje znaju filmadžije od Holivuda do Bolivuda kojima je ovaj čudesni grad idealna scenografija za svaki žanr.
Piše: Smiljana Popov
Budimpešta je i bajkovita i romantična, i mistična… Ona je i klasična i monumentalna, ali i super-savremena i moderna. Retki su gradovi na svetu čija su zdanja na svakom koraku (samo ako umete da gledate) osveštana blaga sa Uneskove liste kulturne baštine (ceo kvart oko Budimskog dvorca, Bulevar Andraši).
I to ne samo zdanja. Jeste li znali da su čak i budimpeštanske obale Dunava na Uneskovoj listi zaštićene kao “jedan od najveličanstvenijih urbanih pejzaža na svetu”?
Taj filmski oreol Budimpešte možda i nije slučajan ako znamo da njena filmska tradicija traje više od 100 godina! Ovde su braća Limijer održala prvu filmsku projekciju.
Otuda je i naizgled obična šetnja Budimpeštom doživljaj i tura-po-sebi. Kako zbog grandioznih, filmičnih, bajkovitih zdanja, zaštićenih spomenika kulture i elegantnih fasada, tako i zbog lakoće sa kojom se kao turista krećeš kroz dvomilionski grad. Turisti vole Budimpeštu jer je laka za snalaženje, a stvorena za istraživanje – na dve noge ili dva točka (moja je topla preporuka da iznajmite bicikl i sa sedišta dvotočkaša krstarite kako obalama Dunava tako i ulicama grada. Bicikliranje mi se ispostavilo kao najazabavniji, ali i najekonomičniji način da upoznam Budimpeštu, jer za kratko vreme možete da obiđete čitav grad, a perspektiva je mnogo uzbudljivija i dinamičnija). Mnogi trgovi u centru grada su skoro renovirani i pretvoreni u gradske oaze i ambijentalne celine za uživanje šetača i biciklista. I još jedna važna stvar – u Budimpešti je sve fenomenalno povezano.
Npr. od centralnog Trga Ferenca Deaka, na kom staju tri od četiri budimpeštanske linije metroa, do čuvenog Trga Eržebet i Trga Verešmarti možete da prošetate za svega par minuta. A od ta tri trga peške je lako i zgodno do najvećih turističkih znamenitosti: Velike sinagoge, Parlamenta, Bazilike Svetog Ištvana, Opere, Velike pijace i Lančanog mosta.
Za otkrivanje Budima predlažem krstarenje Dunavom jer je pogled nezaboravan na: Budimski dvorac, Crkvu Svetog Matije i Ribarske kule. Do Budimskog dvorca ide i gradski prevoz: minibus br. 16 sa Trga Ferenca Deaka ili još zanimljivije: starovremenska žičara sa Trga Adama Klarka. Do dvorca u Budimu ja pak volim raznim stazama, stazicama i stepenicama pored tunela ili javnim liftom koji polazi sa Varkert Bazara, pa odaberite šta vam je najmilije. Mogućnosti je u ovom gradu mnogo za istraživanje.
PREDLOG ZA ŠETNJU:
Predlažem finu u šetnju od Trga Ferenca Deaka, preko čuvenog Bulevara Andraši ( ceo je spomenik kulture, moliću lepo) ka stubu arhanđela Gavrila na grandioznom Trgu heroja. Na Trgu heroja je i širom Evrope poznati Muzej lepih umetnosti, gde često gostuju velike međunarodne izložbe zbog kojih turisti iz čitave Evrope dolaze u Budimpeštu. Tu je i ništa manje važna Dvorana umetnosti. Iza trga je divan Gradski park sa Zoološkim vrtom i kupalištem Sečenji, koji su takođe neke od najvećih turističkih znamenitosti.
I toplo vam reporučujem: kad šetate Budimpeštom, ne zaboravite da hodate uzdignute glave i pogleda, na svakom koraku “vreba” božanstvena arhitektura.
BUDIMPEŠTANSKI MUZEJI
Budimpešta je prestonica kulturnog turizma. Gradski muzeji domaćini su fascinantnih izložbi – od klasične umetnosti do renesanse i avangarde. Ili su pak uzbudljiva šetnja kroz praistoriju i istoriju Budimpešte – od kamenog doba do komunizma, pa i kasnije.
U romantičnom ambijentu Kraljevske palate u Budimu je Mađarska nacionalna galerija sa jednom od najvećih mađarskih umetničkih zbirki: dela velikih umetnika od 19. veka do danas. I to od najreprezentativnijih mađarskih umetnika Munkačija i Čontvarija do Sezana i Monea npr. Mađarska nacionlna galerija je must see, što se kaže, baš kao i čuveni Muzej lepih umetnosti na Trgu Heroja. To su ujedno i čuvari najvećih umetničkih zbirki u čitavoj Mađarskoj. I te muzeje treba videti. Muzej lepih umetnosti riznica je starih majstora, poput Ticijana i Goje, mađarske umetnosti do 19. veka, klasičnih antikviteta, i kao što rekoh, velikih gostujućih međunarodnih izložbi poput Fride Kalo…
Istoriju Mađarske najbolje će vam ispričati sjajna postavka Nacionalnog muzeja, od kamenih alatki iz paleolita preko krunidbenog plašta iz srednjeg veka, do urbanog razvoja Budimpešte.
Posebno muzejsko isustvo je Kuća terora. Možete da zakoračite u zloglasni glavni štab komunističke tajne policije koji čuva sećanje na užasne zločine i jezivu stranu mađarske istorije. Još jedan muzejski kuriozitet je izložba posvećena čuvenom mađarskom mađioničaru Hariju Hudiniju, na kojoj možete videti autentične Hudinijeve lisice i ključeve, postere iz tog vremena koji su najavljivali njegove intrigantne nastupe. Poslastica je specijalno izođenje mađioničarske predstava uživo. Pravac: Trg Dis u bajkovitoj četvrti Budimskog dvorca.
PLANETARNA PRESTONICA BANJANJA
Jeste li znali da je Budimpešta jedina evropska prestonica koja ima autentična turska kupatila koja i danas rade? I to punom parom, u bukvalnom smislu reči. Zanimljivo je da nijedna prestonica na svetu nema toliko termalnih izvora kao Budimpešta. Zato: kad ste u Budimpešti, šteta je da ne doživite to lekovito banjsko iskustvo sa stilom i tradicijom. Pogotovo što su termalna kupališta uronjena u božanstvenu arhitekturu ovog čudesnog grada.
Ja sam npr. spavala u srcu Budimpešte u glamuroznom “Continental Hotelu Budapest”. Hotel je otvoren na mestu nekadašnjeg termalnog kupatila Hungaria, koje je zaštićen spomenik kulture u stilu secesije. Sedite u lobiju hotela a svod i čitava arhitektura – biser secesije. Dragoceno.
Elem, istorija banjske kulture u Mađarskoj datira još od Rimljana. Turci su krajem 16. veka izgradili svoja parna kupatila u Budimpešti. U njihovoj okolini u 19. veku izgrađena su nova kupališta, koja su poslednjih godina renovirana, tako što čuvaju autentičnost i tradiciju.
Kupalište Veli Beja iz 16. veka detaljno je renovirano i čuva tursko nasleđe kao spomenik kulture. Kupalište Rudaš, izgrađeno je pre 500 godina. I ono je renoviranjem sačuvalo svoju osmansku baštinu, a na krovu je sagrađen bazen iz koga se pruža fenomenalan pogled na grad.
Jedno od najoznatijih je kupalište Sečenji, ušuškano zelenilom Gradskog parka, iza Trga Heroja. Zamislite da se kupate u spomeniku kuture koji čuva nasleđe Austrougarske monarhije. Sečenji ima čak 21 bazen, od kojih su tri na otvorenom. Stariji posetioci koji u termalnoj vodi igraju šah autentični su prizor i čuvena razglednica Budimpešte.
Zanimljivo je i da je jedan od prvih bazena sa talasima na svetu otvoren 1927. godine u glamuroznom hotelu Gelert. Taj bazen i dalje radi. U tom hotelu, biseru elegancije banjate se u kupatilima u stilu secesije, sa čuvenim, širom sveta znamenitim tirkiznim Žolnaj porcelanskim pločicama i vitražima. Toplo preporučujem da jednom posetite i nedoljivi mađarski grad Pečuj i poznati Muzej Žolnaj keramike. No o tom ću vam pričati u drugom putopisu iz Mađarske, koja me s godinama sve više osvaja.
Od budimpeštanskih kupatila, topla preporuka je i pravi medicinski raj, kupalište Lukač, u kom i danas možete videti spomen-ploče ljudi koji tom kupalištu zahvaljuju na čudesnom izlečenju.
Suma sumarum, Mađarska ima najviše termalnih izvora u Evropi – 1500 toplih izvora (temperature vode kreću se od mlake do 77 °C) u desetinama banja širom zemlje. Tako se Mađarska svrstala u centar zdravstvenog, medicinskog i banjskog turizma. Još jedan ekskluzivitet: ovo je zemlja koja ima najveće, biološki aktivno termalno jezero na svetu u kom se možete okupati. No i o tome u nekoj od mojih sledećih razglednica iz Mađarske, jer sam i njega posetila na ovom putovanju koje je sjajno organizovala i povela me Turistička organizacija Mađarske.
ISTORIJSKE POSLASTICE, RARITETI, EKSKLUZIVITETI BUDIMPEŠTE ZA POČETNIKE:
- Gelert brdo je jedno od najviših tačaka grada odakle puca najlepši pogled na grad. Odatle se divno vidi najstariji most u gradu – Lančani most.
- Parlament je treća najveća zgrada narodne skupštine na svetu, a Velika sinagoga je druga na svetu po veličini.
- Zanimljivo je i da se u Budimpešti nalazi i najsevernije islamsko svetilište na svetu, Turbe Đul To je grob turskog pesnika i vojnika, jer valja znati da su Osmanlije osvojile Mađarsku oko 1540. godine.
- Najstarija građevina u gradu je gostionica „Crveni jež“ smeštena u Dvorskoj četvrti. Izgrađena oko 1260. bila je jedina gostionica u dvorcu i mesto prvih pozorišnih predstava u Budimu.
- Najduža ulica u Budimpešti je Ulica Uloi, duga15 kilometara.
- Jeste li znali da je prva linija metroa u Evropi i druga na svetu, posle londonske, izgrađena u Budimpešti? Milenijumski metro ide ispod Bulevara Andraši i može vas odvesti na Trg Verešmarti i Trg heroja, gde je čuveni spomenik, a u blizini je i Muzej lepih umetnosti i Palata umetnosti.
- Kraljevska palata suvereno dominira panoramom Budimpešte. Predlažem da je posetite ili bar uživajte u pogledu na nju iz daljine, noću je božanstveno osvetljena.
- I još jedan svetski raritet: velelepno kupalište Sečenji najveće je u Evropi.
PRESTONICA GASTRONOMIJE
Pored banja, moj najjači utisak je da su Mađari i suvereni vladari gastronomije. Mađarska kuhinja je za mene jedna od najukusnijih evropskih – raznolika je i kreativna, užasno zanimljiva, a opet nekako tako domaća (bar za nas Srbe), znalački začinjena, što i ne čudi jer imaju bogato kulinarsko nasleđe. I ta mađarska gastronomija jednako vas obara s nogu, kako u restoranima sa Mišelinovim zvezdicama, tako i u porodičnim kafanama, čardama ili kioscima s uličnom hranom.
Ja sam imala privilegiju da se sa mađarskim tradicionalnim jelima i specijalitetima zbližim i pređem na “ti” u kultnom restoranu “Gundel”, poznatim u čitavoj Evropi, koji je osnovan, verovali ili ne, još 1879. godine. Zgrada u kojoj je “Gundel” danas sagrađena je 1894. godine u stilu mađarske secesije. Zanimljivo je da se “Gundel” spominje još u XIX veku, za vreme austrougarske monarhije. U periodu između dva rata postaje jedan od najpoznatijih srednjeevropskih restorana. Povodom njujorške svetske izložbe 1939. godine “New York Times” piše: “Gostionica Gundel veća je i bolja reklama za Mađarsku nego ogromne količine turističkih prospekata.”
I danas je ovaj restoran turistička atrakcija i znamenitost. Smešten je u kulturnom centru Budimpešte – “Varoš liget”. Taj deo grada sa božanstvenim Gradskim parkom čini restoransku letnju baštu “Gundela”. To je jedan od najvećih prestoničkih parkova, sa drvećem starim više od 100 godina, koje je ostatak nekadašnje gradske šume s kraja 19. veka. Ovo je danas jedan od najlepših parkova Evrope sa bajkovitim jezercetom, retkim životinjskim vrstama i botaničkom baštom, koja je otvorena 1866. godine.
Dakle, sve u vezi ovog restorana je istorija, tradicija i kulturno nasleđe Mađarske. Rodonačelnik restorana, Karolj Gundel napisao je više knjiga o umetnosti gostoprimstva i kulinarstva. Knjige “Umetnost ugostiteljstva” i “Mali mađarski kuvar” prevedene su na svetke jezike i one su doprinele ugledu mađarskog ugostiteljstva. A sve je počelo kada se 15-ogodišnji Gundel Karolj otisnuo u svet da bi u najelegantnijim hotelima i restoranima istočne Evrope izučio zanat.
Vremenom je osmislio razne specijalitete, kombinovao mađarsku i francussku kuhinju. Originalna receptura “Gundela” s početka i danas je na jelovniku ovog restorana, poput smuđa a la Gundel ili poznatih Gundel palačinki (punjene su orasima, flambirane sa rumom i prelivene Gundel čokoladom). Predjelo, tj. aperitiv u “Gundelu” podrazumeva jedan zalogaj – poslužen na posebnoj kašičici, čuvene guščije džigerice. Jer, podsetiću, Mađarska je drugi najveći proizvođač guščije džigerice na svetu, te je ovaj delikates čest na menijima restorana.
Ja sam obožavateljka mađarskih supa koje su obavezne na njihovom stolu. Preporučujem gulaš sa kockicama govedine i povrćem, riblju čorbu od šarana, soma ili smuđa, Ujhazi kokošiju supu, kuvani pasulj.
Već s proleća možete da probate hladne voćne supe, koje su moj favorit, i popularna su mađarska letnja poslastica.
Mađarski paprikaši su obavezno glavno jelo: od dinstane govedine ili piletine sa alevom paprikom, poput čuvenog čirkepaprikaša.
U “Gundelu” se moraju probati: čuvene Gundel palačinke, koje se premazuju mešavinom oraha, ruma i crne čokolade, a moje miljenice su túrógombóc knedle od švapskog sira sa prelivom od slatke pavlake. Na ulici, razume se, neodoljivi kurtoš kolač ili kolač dimnjak.
PREDLOG ZA IZLET VAN BUDIMPEŠTE
A ako biste malo u štrapacirung van Budimpešte, meni je Turistička organizacija Mađarske otkrila tradicionalnu mađarsku farmu “Lázár Konjički Park”. Na 35 km od Budimpešte braća Lazar, višestruki svetski prvaci u trci dvokolica, otvorili su pravu turističku atrakciju sa konjima. Ovde možete da pogledate svojevrsni koreografski šou sa konjima, koji su dresirani za razne atrakcije sa jahačima u tradicionalnim folklornim kostimima.
Čarde u “Lazar Konjičkom Parku” imaju fenomenalnu tradicionalnu mađarsku gastronomiju u autentičnom ambijentu (gulaš im je odličan), možete ovde da jašete, obiđete Muzej ili mini zoo vrt. A dočekaju vas srdačni Mađari sa njihovom tradicionalnom palinkom, voćnom rakijom i sveže ispečenim pogačama (a opšte je poznato da su Mađari kraljevi testa i peciva i da im nema ravnih).
Suma sumarum, sijaset snažnih utisaka i senzacija, kako po stomak i nepce, tako i dušu. Putopis po Mađarskoj, koju tek treba da otkrivamo, nastavljam u sledećoj epizodi. Do čitanja…
