Svetske kuhinje: Austrija

1892
views
Austrija
Austrija

Hrana u Austriji je raskošna i ukusna. Potomci nekada najveće carevine Evrope danas žive na mnogo manjem prostoru, ali su i dalje među najbogatijim i najrazvijenijim zemljama Starog kontinenta, a gastronomija je kombinacija svega najboljeg – od Rusije do Jadranskog mora

Istorija
Nijedna druga zemlja Evrope ne može se pohvaliti da je naslednica dve velike imperije: Svetog rimskog i Austro-ugarskog carstva, a oba su zauzimala veći deo Evrope. Ovo drugo držalo je pod svojom vlašću petnaestak nacija i preko pedeset miliona stanovnika našeg kontinenta, ali se ipak raspalo s Prvim svetskim ratom. U svakoj bogatoj sredini, tamo gde se sliva blago prikupljeno osvajanjima tuđih teritorija, dolazi do velikog razvoja privrede i ekonomije, umetnosti, mode, kulinarstva… pa je tako bilo i sa nekadašnjom Austro-Ugarskom. Svakakve divote mogu se tamo videti i doživeti kao tragovi nekadašnjeg života visokog društvenog staleža. Današnje Austrijance odlikuje težnja ka vrhunskim dometima na svim poljima rada, pa je Austrija sada jedna od najrazvijenijih zemalja Evropske Unije, sa visokim standardom, moderna u svakom pogledu, sem što brižljivo čuva i bogatu istorijsku baštinu.

Geografija
Smeštena u samom srcu Evrope, na većem delu teritorije prekrivena visokim venicima Alpa, ispresecana rekama i uskim dolinama, ukrašena jezerima, savremena Austrija je uspela da uprkos nedostatku mora postane turistička velesila. Prestonica Beč bezbrojnim dražima privlači na milione gostiju, dok prelepi mali gradovi, ljupka sela, banje, jezera, skijaški centri odavno uživaju slavu važnih turističkih destinacija. I inače divna planinska priroda, koja ka istoku prelazi u niziju, dodatno je ulepšana radom i negom ljudskih ruku.

Beč
Beč

Prestonica
Posle grčkog primorja, ponekog severnog grada Italije i Budimpešte, Beč je za naše građane jedno od prvih ”inostranstava” u koje odlaze da se dive raskoši prohujalih vremena, ali i da uživaju u restoranima, poslastičarnicama i kafićima koji odišu otmenim šmekom nekog drugog doba i stila života. Mnogi su skloni da sve vrednosti Austrije svedu na prestonicu, ali su i druga veća mesta podjednako vredna pažnje. To su ujedno i glavni gradovi devet administrativnih oblasti na koje je Austrija podeljena: na primer Klagenfurt, Linc, Salcburg, Grac, Insbruk…

Stanovništvo
Austrijanci govore jednu verziju nemačkog jezika iako nisu Nemci, a mnogi govore još poneki jezik iz okolnih zemalja , jer su često potomci Italijana, Mađara, Čeha, naroda sa Balkana… Austrijanaca danas ima otprilike koliko i Srba, a i zemlja im je površine slične našoj. No, oni pripadaju drugom svetu i naslednici su moćne carevine, tako da im je pedigre, ali i urođene radne navike, omogućio da imaju visok životni standard, što u njihovom slučaju ne znači da ne umeju da uživaju u životu: oni su ljubitelji dobrog vina i piva, hrane i poslastica, kafa je ovde kult, baš kao i skijanje, muzika, razni kulturni događaji.

Gastronomija
Kad na nečiju kuhinju uticaj izvrši petnaest nacija, i kad su kuvari na dvorovima i u brojnim bogatim plemićkim kućama imali volje i sredstava da eksperimentišu i usvajaju sve što je najbolje iz drugih sredina, onda nastaje jedna uistinu međunarodna kuhinja, koja se vremenom fuzionisala u austrijsku, mada bismo se oko mnogih tamošnjih specijaliteta sporili da li su turski, srpski, bugarski, mađarski, italijanski, češki ili već – čiji. Čije su palačinke, punjene paprike, pohovane šnicle, knedle, pa kafa, čaj i ostalo – oko toga se još vode rasprave. Važno je, međutim, da je Austrija danas i zemlja dobre hrane i slatkiša, dakle – uspela je da od gastronomije napravi pravi brend i da na njemu odlično zarađuje.

Bečka šnicla
Bečka šnicla

Ponuda slanih jela
 Kad se kaže ”austrijska kuhinja”, odmah se pomisli na bečku šniclu, pitu od jabuka, štrudlu i šnenokle. Iskusniji bi ovaj spisak malo proširili na: bistru goveđu supu i juneće meso kuvano u supi s povrćem, koje se služi uz sos od rena ili vlašca, pa gulaš koji se najčešće jede s rezancima, dimljeno kuvano meso s kiselim kupusom, slatke i slane palačinke, razne vrste štrudli i knedli, među kojima su najčuvenije one punjene kajsijama. Devet austrijskih oblasti nude brojne lokalne specijalitete, a budući da je ovo planinska zemlja gde je makar pola godine prilično hladno, tu su razna jela od ribe, divljači, meso se dosta troši i sve je začinjeno sosevima i prilozima koji pružaju pregršt ukusa.

Štrudla
Štrudla

Slatkiši
 Zaher, doboš, lincer i Esterhazi torta zaštitni su znak čuvenih bečkih poslastičarnica. U njima, međutim, gost može da se naslađuje s još puno izvanrednih poslastica. Na primer, posvuda se širi divan miris pite s jabukama i cimetom ili kremom, pa štrudli s raznim punjenjima, baš kao što i knedli ima za svaki ukus i želju.

Čokoladni desert
Čokoladni desert

Piće
 Na nižim obroncima planina, kao i u istočnom delu zemlje vekovima se neguju vinogradi i proizvodi dobro vino. I pivo ima kultni status, a budući da su Austrijanci veseli i druželjubivi ljudi, vino i pivo su obavezni ”začin” svakog izlaska u restoran ili kućnog okupljanja. Nacionalno piće Austrijanaca je ”almdudler”, zaslađeno gazirano bezalkoholno piće od grožđa i jabuka s dodatkom planinskog bilja. Omiljeni su i ”sidr” i ”peri”, pivo od fermentisanih jabuka i krušaka, kao i ”šturm”, mi bismo rekli ”šira”, od tek malo fermentisanog grožđa posle berbe. Naravno, ima i puno vrsta rakije, koja se pravi od sveg voća koje tamo raste.

Kafa
Ovaj napitak zaslužuje posebno poglavlje, jer su kafići i uopšte ritual oko kafe nastali upravo u Beču. Posle povlačenja Turaka nakon opsedanja Beča (koji nikad nisu osvojili) nađeno je nekoliko džakova kafe, a ostalo je istorija. Kafa je brzo postala omiljeni napitak za pripadnike svih slojeva društva, a okupljanje u bečkim kafićima poseban način druženja. Otuda u Austriji, kad želite predah, možete da naručite mnogo vrsta kafe (one prave turske – nema): moka, brauner moka, melanž, kapuciner, ajskafe… Pa još ako naručite i komad vruće pite od jabuka… Mmmm!

Kafa
Kafa

Obroci
Doručak Austrijanaca je ”kontinentalnog” tipa, što znači pecivo sa suvomesnatim proizvodima i sirom ili pak nekim pekmezom, zaliveno, kafom, čajem ili đusom. Podnevni ručak je nekada bio najvažniji obrok, ali kako se radno vreme stalno produžava, to više nije slučaj. Sada se najkompletniji obrok servira predveče posle posla, a rano popodne se pojede neki sendvič ili neka druga brza hrana.

PROBAJTE IZ AUSTRIJSKE KUHINJE:

Recept: Bečka šnicla