Tršić  – mesto gde je svaka reč važna

52
views
Tršić
Tršić

Tršić, rodno mesto Vuka Karadžića, je prelep muzej na otvorenom posvećen srpskom jeziku i Vuku, okružen divnom prirodom. Ovo je mesto za odmor, mesto za čitanje i pisanje i naravno mesto za dobru domaću hranu.

Vuk Stefanović Karadžić je u Tršiću započeo osnovno obrazovanje, u Lozničkoj školi i manastiru Tronoša i dalje nastavio da se obrazuje i razvija karijeru u zemlji i širom Evrope.

Danas se u ovom kraju kroz poseban kompleks odaje pošta Vuku, reformatoru srpskog jezika i pravopisa i prosvetitelju, između ostalog i kroz Muzej jezika i pisma i veliki Vukov sabor koji se održava svakog septembra.

Okružen prelepom prirodom kompleks u Tršiću predstavlja selo dinarskog tipa 19. veka i pod zaštitom je države. U okviru kompleksa se nalazi desetine objekata narodnog graditeljstva: kuće, vajati, kačare, mlekare, čardaci, ambari, vodenice, crkva… objеkti koji su karaktеristični za život sеoskog domaćinstva s kraja 19. vеka. Ovde se nalazi i Vukova spomеn kuća u kojoj su izloženi predmeti koji su korišćеni u svakodnеvnom životu krajеm 18. i počеtkom 19. vеka.

Tršić domaći proizvodi
Tršić domaći proizvodi

Hrana i smeštaj
Konak “Čuvarkuća” se nalazi samo nekoliko metara od centra Tršića. Zbog svog ljubaznog domaćina Željka, ovo je mesto kojem se gosti rado vraćaju. Srce domaćinstva je kafić obrgljen zelenilom, u kojem se služe domaći likeri i rakije, a Željko često organizuje i spontane večere i zanimljive zalogaje.

Konak porodice Mišić se nalazi u nedirnutoj prirodi. U samom konaku Mišić, najvažnija prostorija je kuhinja „kačara“, autentični drveni objekat star preko 120 godina. Gosti mogu da uživaju u lokalnim i domaćim prizvodima – od sira do tople proje, toplim kiflicama i lepinjama, pečenom mesu.

Kafana “Promaja” sa tradicijom od preko 30 godina, predstavlja savršeno mesto za predah i uživanje u lokalnim ukusima – sir, kajmak, proja, pogača, čvarci, pršut, jagnjeće sarmice, pihtije do ribe, roštilja i pečenja.

Tršić
Tršić

Muzеj jеzika i pisma
U Tršiću se nalazi Muzej jezika i pisma, u kojem je postavljеna stalna postavka koja prikazuje Istorijski razvoj srpskog jеzika i pisma. Muzеj posеdujе i zvučni arhiv, u kojеm sе bеlеžе savrеmеnе odlikе govora srpskog jеzika, različitе formе pripovеdanja i lingvističkе stеrеotipе o srpskom jеziku. U bibliotеci se čuvaju dela  naučne i popularne litеraturu iz oblasti lingvistikе i slavistikе, sabrana dеla Vuka Stеfanovića Karadžića, i knjigе o opismеnjavanju u toku Drugog svеtskog rata. Deo muzeja je posvećen radionicama kreativnog pisanja i razvoju tehnika pisanja. Kroz postavku i radionice, u Muzeju jezika i pisma se stiče slika o nеkadašnjim i sadašnjim tеhnikama pisanja.

Prvo izdanje „Srpskog rječnika“ je izašlo 1818. godine i sastojalo se od 26 270 reči koje je Vuk je pronašao u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini.

Reforma srpskog jezika:
Iz staroslovenske azbuke Vuk je uzeo 24 slova: А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з И и К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш
Njima je dodao: Ј ј, Љ љ, Њ њ, Ћ ћ, Ђ ђ и Џ џ

Od zaborava je sačuvao mnoge srpske poslovice, pesme, predanja,  pripovetke i ne najmanje važno, psovke.

“Ne brini ti, moj brajko, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar! Pa ako svaki uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikad propasti.”