Prema istraživanjima krastavci su četvrto najpopularnije povrće na svetu. Njihovoj popularnosti doprinosi to što rastu u plastenicima, pa su dostupni tokom cele godine.
U svetu postoji oko 40 vrsta krastavca, koje se mogu jesti sirove ili se koristiti u kuvanju. Među vrstama postoje razlike, naročito se krastavci razlikuju u veličini.
- Tanki, dugački krastavci za salatu (u prodaji na tržištu dužine od 30 do 40 cm, u prirodi čak do dva metra) su najrasprostranjenija vrsta. Oni se služe u salatama i supama…
- Malo jačeg ukusa je mini-krastavac od 15 cm. Baš kao i sa salatnim krastavcima, sredina krastavca se uklanja jer sadrži dosta vode.
- Baštenski krastavci koji se uzgajaju napolju, su dosta deblji i svetlije boje. Oni se sakupljaju samo kada su zreli, a njihovo čvršće, manje vodeno meso je vrlo pogodno za kuvanje.
- Krastavci za kiseljenje se sakupljaju pre nego što sazru i odmah se stavljaju u turšiju. U zavisnosti od njihove veličine, mogu da se kisele celi ili isečeni. Najpoznatija vrsta su kornišoni.
- Krastavci ne smeju da se čuvaju na toplom, ali takođe ne bi trebalo da se čuvaju ni u frižideru.
- Idealna temperatura je između 12 i 15 stepeni, i na toj temperaturi krastavci mogu da se održe oko nedelju dana.
- nisu pogodni za zamrzavanje
- krastavac može da se izdubi, a zatim kao “čamčić” napuni sirom, začinima, maslinama
- U krastavcu, koji je u srodstvu sa bundevom i dinjom, svi važni sastojci se nalaze direktno ispod kože povrća. Zato se mladi krastavce ne ljušte ili se ljušte jako tanko.
Šta je kinoa (quinoa) i kako je kuvati