Pečena guska

66
views
Pečena guska
Pečena guska

Pečena guska je spolja hrskava a unutra sočna i zahvaljujući punjenju izuzetno ukusna.

Pečena guska je nekada bila simbol izobilja i napretka, a danas se u Evropi najčešće pravi tokom novogodišnjih i božićnih praznika. Sve moderne domaće guske su potomci sive guske koju su Egipćani, Grci i Rimljani obožavali zbog njenog mesa i perja.

Dolaskom hladnog vremena počinje sezona pečenja krupne živine. Guska je visoko na spisku. Pečenje dodaje osobenost gušcijem tamnom mesu specifičnog ukusa. Kao i  pačetina, i ovo meso koje se priprema za svečane prilike ima karakterističan sloj potkožne masti – guska je zapravo najmasnija živina.

Guske su spremne za pripremu kada su između pet meseci i godinu dana. Dosta se gaje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Poljaci i Mađari proizvode velike količine gusaka koje tokom  tova jedu mnogo više hrane nego ostala živina i prilično su zahtevne dok ne dostignu težinu za klanje. Intenzivno tovljene guske imaju 4,5 do 5,5 kg sa nekih 15 nedelja. Guskama koje slobodno kljucaju potrebno je duplo duže da dosegnu ovu težinu. Guske se mogu kupiti i sveže i zamrznute, različitih veličina i težine. Važno je imati na umu da mlade guske imaju veoma meko meso, ali da imaju veoma malo mesa na prsima.  Prilikom pripreme ovakvog mesa treba voditi računa da se meso ne presuši tokom pečenja. Za sočno pecenje se najčešće koriste mlade guske između 4 i 6 kg.

  • Kvalitetna guska ima bledu kožu bez ostataka perja, fleka i poderotina.
  • Podjednako važni kriterijumi kvaliteta su potkožna mast i mesnata isturena prsa.
  • Guske, kao i sva druga živina moraju se držati u čistom i pripremiti u što svežijem stanju.
  • Najbolje mesto za odmrzavanje zaleđene guske je frižider. Izvadite gusku iz ambalaže, stavite je u posudu koju ćete u frižideru postaviti tako da tečnost koju guska otpušta ne dolazi u kontakt s njenim mesom. Posudu pokrijte lepljivom plastičnom folijom i držite je u frižideru dok se guska ne otopi.
  • Gusku ne treba otapati u mikrotalasnoj, jer će joj se meso isušiti.

Onaj poseban „šmek“ koji guska ima kad se peče u komadu dolazi naravno od punjenja.
U mnogim zemljama, od Francuske, preko Nemačke i Istočne Evrope, guska se tradicionalno puni jabukama, kestenjem, pečurkama, orasima, belim hlebom, crnim
lukom i začinskim biljem koji pečenje čine sočnim i mirisnim. Sušeno voće, dimljena
slanina, iznutrice, mleveno meso, bundeva, pa čak i testo za knedle su tajni izvor ukusa
koji se kasnije serviraju kao prilog. Klasični začin za pečenu gusku je crni pelen, često
pomešan s majoranom, od čega je pečenje ukusnije i lakše se vari.