Bilo da čudnovatost dolazi od njihovog izgleda ili ukusa, ovo voće iz dalekih krajeva bismo voleli da probamo.
Kivano (bodljikava dinja) je deo porodice krastavaca i dinje. Potiče iz Afrike, a uzgaj se u Kaliforniji, Čileu, Australiji i Novom Zelandu. Spoljašnjost voća je narandžasta sa rogovima, a unutrašnjost zelena sa belim semenkama. Ima ukus krastavca i tikvice – i dok neki ljudi jedu i seme i kožu, više je uobičajeno da se jede samo pulpa,a da se se semenke ispljunu.
Rambutan je voće poreklom iz Vijetnama, Indonezije, Filipina i Šri Lanke. U Vijetnamu ga zovu Chom Chom, što znači “neuredna kosa”. Spoljašnost izgleda egzotično i čudno, sa vatreno crvenom “kosom”, a unutrašnjost je veoma slična plodu ličija sa skoro istom teksturom i ukusom.
Jackfruit: rođak duda, jackfruit je poreklom iz južne i jugoistočne Azije. Najupadljivija karakteristika ovog voća je njegova veličina., može da dostigne 80 kilograma. Kora jackfruit-a miriše dinja, a unutrašnjost miriše slatko, skoro kao gumene bombone. U unutrašnjosti se nalaze velike semenke, a jede se narandžasto meso koje ih okružuje. Samo voće je slatkog ukusa, kao dinja ili kiselkasta banana.
Budina ruka (fingered citron) ima oblik koji zaista podseća na ljudsku ruku. U Japanu nosi naziv bushukan. Zbog intenzivnog mirisa koristi se kao osveživač odeće i prostorija. U Kini i Japanu, voće koje ima zatvorene “prste” – koji podsećaju na ruku koja se moli, se nosi kao verska ponuda u budističke hramove. U kuhinji od ovog voća može da se pravi džem, kandirano voće, sladoled, sorbet…
Cherimoya – voće čija je unutrašnjost bela i kremasta, sa mnogo tamno braon semenki. Uzgaja se širom Južne i Centralne Amerike i Južne Azije. Mark Tven je ovo voće nazvao “najukusnije voće poznato ljudima”. Zbog kremaste teksture, ovo voće zovu i “krem od jabuke”. Ukus je kombinacija banane, ananasa, papaje, breskve i jagode.
