Francuska – zemlja slatkiša

Francuska se smatra maticom i srcem poslastičarstva. “Pate” znači “pecivo”, “patisser” znači “mesiti”, a označava i pravljenje torti uopšte.

U antičkim vremenima su mešali brašno, ulje i med kako bi napravili testo. U srednjem veku spravljanje peciva je postalo finije i luksuznije.

1654. godina – mnogi veruju da je poslastičarstvo rođeno kada se pojavila knjiga pod naslovom “Le pasticier François”. Između ostalog, ona je uvrstila puter kao jedan od osnovnih sastojaka i napravila osnovnu razliku između pečenja slatkog i slanog peciva koja važi i danas.
17. veka – poslastičarstvo je već bilo nezaobilazni element obuke osoba zaduženih za kućnu ekonomiju u višim društvenim slojevima. Na dvoru Luja XIV u Versaju kvalitetni pečeni proizvodi su bili deo svakog menija. Čokolada je pronašla svoj put u poslastice.

18. vek – poslastičarstvo je bilo rezervisano za više klase – između ostalog, zbog visokih cena šećera i vanile, koje su ove proizvode stavljale izvan domašaja običnog građanina. Porasla je popularnost šlaga i sladoleda. U tom periodu je postojala posebna potražnja za cvećem i voćem izrađenim od šećera ili lešnika. Posle Francuske revolucije mnogi poslastičari su osnovali svoje radnje. Tadašnji trend su bile monumentalna jestiva umetnička dela: poslastičari su pravili modele čitavih antičkih hramova.
19. veka – Kada je u drugoj polovini 19. veka pala cena šećera, proizvodi od šećera postali su pristupačni svima. Do tada je francusko poslastičarstvo već postalo svetski poznato, i mnogi poslastičari su izgradili karijere van Francuske.

20. vek – pronalazak moderne rashladne tehnologije umnogome je olakšao čuvanje osetljivih poslastičarskih proizvoda. Sve više i više pekara je nudilo poslastice. Posle dva svetska rata došlo je do nestašice pojedinih  sastojaka – a u posleratnom periodu potražnja za poslasticama je postajala sve veća i poslastičarske kreacije su postajale sve ekstravagantnije: bila je bitna što veća količina čokolade i putera. Takođe, dodavanje alkohola u poslastice je postalo moderno.
1960. –  ljudima su dosadile ove kalorijske bombe i pojavile su se nove, laganije poslastice. Osoba kojoj mnogi odaju priznanje za postavljanje ovog novog trenda je bio poslastičar i autor udžbenika Gaston Lenôtre (1920.-2009.), koji je obučavao čitave generacije poslastičara i kuvara u umetnosti poslastičarstva u svom École Lenôtre u blizini Pariza: on je masti i šećer pečenih proizvoda zamenio sastojcima kao što su voćni pirei, sveže voće i lagani kremovi.

Danas klasične ručno izrađene poslastice moraju da se nadmeću sa industrijski napravljenim proizvodima. Međutim, ne samo u Francuskoj vec širom sveta,  gurmani i dalje cene umetnost i kreativnost poslastičara.