Dragoceni kristali soli – kuhinjska so

So je “belo zlato mora” koje od davnina hrani daje ukus.

Za so se od davnina smatralo da je dragocena supstanca, čak vrednija od zlata i kao takva izvor velikog bogatstva. U istoriji je so bila veoma važna roba i često je korišćena kao valuta. Gradovi duž velikih trgovinskih puteva (“putevi soli”) su se razvijali u velike metropole, iako je danas so dostupna svuda – ona je i dalje najvažniji oblik začina koji postoji.

Kuhinjska so, skoro svakoj hrani daje nešto dodatno – stvara i unapređuje ukus. Tokom godine se širom sveta proizvede više od 250 miliona tona soli, a izbor je veliki – od indijskog kala namaka (crne soli) do korejske soli bambusa do roze soli reke Murray iz Australije.

Veličina zrna
Kuhinjska so je najrasprostranjenija vrsta soli koja se koristi u kuhinji. A može se naći u različitim veličinama zrna – od fine, prečišćene soli koja se koristi za dodatno začinjavanje, do grube soli koja se koristi u pripremi hrane.

Kada se stavlja so?

• Većina hrane se soli pre ili tokom kuvanja.
• za povrće, rezance i pirinač so se stavlja u vodu za kuvanje.
• velike komade mesa (npr. pečenje) treba prethodno posoliti da se oslobodila aroma tokom pečenja. Kada su šnicle u pitanju, mnogi kuvati meso sole posle pečenja kako bi sprečili isušivanje mesa.
• kuvana jela, pirei i sos se sole na kraju pripreme

So se čuva na suvom mestu, jer lako privlači vlagu. Pirinač u slaniku sprečava da se so zgrudva.

Izvlačenje soli iz zemlje i mora
Sve soli se sastoje najvećim delom od natrijum hlorida. Različite vrste imaju i različite  minerale i sadržaj elementa koji stvaraju specifične arome.

Postoje tri različite vrste soli koje se razlikuju po metodi proizvodnje:

1. Kamena so se izvlači u rudnicima soli, dalje se prečišćava i obrađuje. Veliki rudnici se nalaze u Aziji i SAD. Iz jednog od najstarijih basena dolazi vrlo blaga, crvenkasta Himalajska so.
2. So koja se dobija isparavanjem se dobija iz prirodnog ili veštačkog slanog rastvora (rastvor slane vode).
3. Morska so se proizvodi u slanim bazenima gde se nalazi morska voda koja isparava, jedan litar morske vode daje oko 35 grama soli. Ovaj, najverovatnije najstariji metod izrade soli moguć je samo u klimatski pogodnim regionima: dovoljno vetra i sunca koji  su neophodni kao i relativno malo padavina, jer samo jedan snažan pljusak može poništi rad od nekoliko nedelja.

“Fleur de Sel”  (morska so)
Cvet od soli je prvi ultra-tanak sloj soli koji se skuplja na površini vode prilikom isparavanjem i on se uklanja ručno. Ova so je veoma cenjena zbog blagog i elegantnog ukusa i čvrste strukture. Kristali soli koji se formiraju ispod “fleur de sel” čine “sivu so” (sel gris). Ova so je pikantnog ukusa i sivkaste boje od tragova algi i mnogih minerala. Ova so je vrlo vlažna i najbolje je da se pre korišćenja usitni u keramičkom avanu.

So se dodaje i u mnoga slatka jela, jer utiče na bogatstvo ukusa i dodatno ističe slatkoću.

Napravite svoju mešavinu
Za sopstvene potrebe ili čak i kao poklon, možete da napravite sopstvenu mešavinu. Uz so odlično idu biljke, povrće i voće – možete napraviti so sa vanilom, lavandom, malinom, cveklom…kombinacija je bezbroj,

• sastojci kao što su maline, pomorandže, pečurke, sveže bilje ili latice uvek moraju biti osušeni (sporo sušenje u rerni), kako bi se dalje mešali uz so.
• u dobro zatvorenoj posudi, so preuzima ukuse i boje sastojaka koji su mešavini