Kuvano vino – koliko zemalja, toliko i načina

4184
views
Kuvano vino
Kuvano vino

Kuvano vino je zaštitni znak zime – u mnogim zemljama kuvano vino se tradicionalno kombinuje sa raznim biljem i začinima i služi vruće.

Osnovni sastojak je uglavnom crveno vino, mada u nekim oblastima se koriste i bela vina ili razna voćna vina, sa dodatkom bilja, šećera, a na nekim mestima i alkohola.  Za bezalkoholnu varijantu se koriste voćni sokovi umesto vina.

U Velikoj Britaniji kuvano vino ili mulled wine je bitan deo praznika Noć veštica i Božića. Za dodavanje ukusa jakim crvenim vinima, Britanci koriste karanfilić, cimet, muškatni oraščić, koru pomorandže i žuti šećer.

kuvano vino
kuvano vino

Glühwein je dobro poznato i popularno kuvano vinu u nemačkom govornom području i Holandiji. Za ukus su neophodni vanila, zvezda anisa i limun. U poslednjih nekoliko godina bela vina kao i vina napravljena od borovnice, jabuke i višnje su sve popularnija. U holandsko bisschopswijn se umesto pomorandže stavlja limun. Uglavnom se služi uz keksiće sa đumbirom, peciva i krofnice.

U zemljama severne Skandinavije hladna sezona se zagreva sa gløgg – om. U kuvano vino se dodaju votka ili rakija, kao i začini poput cimeta, đumbira i karanfilića. Tradicionalno se uz glogg služi suvo grožđe, badem i đumbir keksići. U Švedskoj se uz kuvano vinu jedu “lussebullar” (zemičke); u Norveškoj sutlijaš ; u Danskoj se služi sa “aebleskiver”, krofnicama sa džemom i šećerom u prahu, koje se donose u posebnoj posudi.

Zemlje centralne i istočne Evrope koriste posebne začin za vino. Za bugarsko greyano vino je karakterističan med, biber i ponekad jabuke i agrumi. U Rumuniji se u vin fert dodaju cimet i karanfilić, u Mađarskoj se koriste slični začini za njihov forralt bor.

Savet: Dok neki recepti za kuvano vino zahtevaju da se tečnost dovede do ključanja, drugi savetuju upravo suprotno. Alkohol počinje da isparava na  78° C , pa se smatra da kuvano vino treba pažljivo da se zagreva između 70 i 80 ° C najviše.