Može se naći u svakoj ostavi, ima široku upotrebu i kao univerzalno rešenje za mnogobrojne probleme, već decenijama je prisutna u svakom domaćinstvu. Zvuči kao da je u pitanju neki specijalan sastojak, ali zapravo većina ljudi ni ne sluti da je reč o sodi bikarboni.
Priče o njenim namenama prenose se s kolena na koleno, međutim postoje i neke zanimljive i manje poznate činjenice o ovom čudesnom prirodnom proizvodu.
Da li ste znali?
- Prvi gazirani sokovi pravljeni od specijalne mešavine soka od limuna i sode bikarbone? Naime, voćna kiselina je ta koja u reakciji sa sodom stvara notu osvežavajućeg pića gaziranog ukusa.
- Drevni narodi upotrebljali su sodu i u higijenske svrhe. Stari Egipćani su se kupali specijalnim sapunima od mešavine raznih eteričnih ulja i natrijum hidrogenkarbonata.
- Soda bikarbona je toliko poznata po svom jakom abrazivnom dejstvu da, kada je slučajno prosuta po licu i bisti Kipa slobode, izazvala je opštu paniku da će izbeleti čuveni spomenik.
- Osim izbeljivanja, ona ima sposobnost uklanjanja i najsitnijih čestica, pa je odlična za čišćenje voća i povrća.
Ipak, soda bikarbona je najveću slavu stekla u kulinarstvu, kao neophodan sastojak svih testa.
Istorija
Soda bikarbona je danas rasprostranjena širom sveta i različitih kultura. Ali kako je došla do nas, i pre svega, kako je otkrivena njena široka namena?
Bilo je to u Egiptu, 3500. godina pre nove ere kada su drevni narodi kao sapun koristili natron, mineral koji se sastoji od natrijum-karbonata i natrijum bikarbonata, a interesantno je da je ista služila za pravljenje mumija. Priroda im je olakšala posao stvaranjem slanih jezera zapadno od delte Nila čijim isparavanjem je dolazilo do stvaranja natrona. Smatra se da su to prvi tragovi korišćenja ovog minerala.
S druge strane Evropljani nisu imali toliko sreće jer natron nije bio prirodno dostupan, pa su morali da pribegnu raznim načinima proizvodnje kako bi došli do sode. Nikola Leblan, poznati francuski hemičar, 1791. godine je osmislio LeBlanc proces. To je ujedno bio i prvi način proizvodnje natrijum karbonata (Na2CO3) iz kojeg je dobijen bikarbonat. Zagrevanjem natrijum hlorida (kuhinjska so) sa sumpornom kiselinom, da bi se dobili natrijum sulfat i hlorovodonična kiselina. Natrijum sulfat se zatim zagrevao sa ugljem i krečnjakom da bi formirao natrijum karbonat ili natrijum hidroksid. Krajem 19. veka Ernest Solvej, belgijski hemijski inženjer, otkrio je nekoliko značajnih hemijskih procesa, uključujući i moderniji postupak dobijanja sode, poznatiji pod nazivom Solvejev proces.
Dr. August Oetker je ugledavši se na ostale proizvođače hrane, odlučio da osmisli recept uz upotrebu sode i patentira proizvod koji se danas prodaje pod nazivom Backin u Nemačkoj, ili svima poznat Dr.Oetker prašak za pecivo. Za uspešnost recepta za pravljenje peciva i neutralisanja ukusa kiselosti, Dr.Oetker soda bikarbona je univerzalni pomagač svim domaćicama u pripremi omiljenih jela.
Soda bikarbona se upotrebljava u pripremi slanih i slatkih jela i ne predstavlja čudo što je postala neophodna. Njena bogata istorija dokazuje zašto baš svako u svojoj kuhinji treba da je ima!
