Magija čokolade

1307
views
Čokolada
Čokolada

Čokolada je jednostavno – neodoljiva. Njome izražavamo ljubav, čini nas srećnim, zadovoljnim i voljenim. Verovatno je sve to imao na umu astečki vrhovni bog kada je darovao ljudima stablo kakaa kao poseban blagoslov.

Čokolada je sigurno jedna od najpopularnijih poslastica za kojom žudimo bilo da smo srećni ili ne. Ljubav prema čokoladi duga je više od 4.600 godina. Prvi narodi koji su upoznali čari kakaa bili su Maje i Asteci u tropskim nizijama Južne Amerike. Plodove kakaovca mleli su i kuvali u vodi sa sojom, vanilom i čilijem dok ne bi dobili gust napitak koji su zvali džsocotlatl (gorka voda). Smatrali su da ovaj napitak ima magična svojstva i da vojnicima daje snagu i izdržljivost. Ženama je gorka voda bila zabranjena jer se verovalo da je jak afrodizijak, pa su smo muškarci imali privilegiju da je popiju. Ali kakao je imao i važnu versku funkciju. Prema legendi Asteka, vrhovni bog Kecalkoatl je ljudima darovao stablo kakaa kao poseban blagoslov, zbog čega su svake godine u znak zahvalnosti prinosili ljudsku žrtvu. Poslednji obrok žrtvovanog bio je – kakao.
Maje su prve kultivisale kakao i zrna su koristili kao novac. Arheolozi beleže da su se cene iz tog perioda kretale ovako: zec – 10 zrna, rob 100 zrna kakaa. Tu tradiciju su prihvatili i Asteci, čiji je kralj Montezuma dao španskim osvajačima plantažu kakaa od oko 2.000 kvadratnih metara kako bi osvajači svoje potrepštine plaćali kakao zrnima umesto da vandalski otimaju hranu i dragocenosti.

Kakao
Kakao

1615. Ana od Austrije, ćerka španskog kralja Filipa II, udala se za Luja XIII i upoznala ga sa čokoladnim napitkom. Od tada se na francuskom dvoru pije čokolada.

1643. Kada se španska princeza Marija Tereza verila za Luja XIV, dala mu je kao verenički poklon čokoladu zapakovanu u elegantnu i oslikanu kutiju. Od tada vlada čokoladno ludilo. U vreme Luja XIV, kralja Sunce, čokolada se nije samo jela, već je služila i za erotska zadovoljstva. Poznato je da je Luj u 72. godini svakodnevno sa dve žene vodio ljubav… I ne samo on. Kazanova je čokoladom i šampanjcem mamio dame. Madam Pompadur je upotrebljavala čokoladu kao stimulans.

1747. Frederik III od Prusije zabranjuje trgovinu čokoladom u svom carstvu.

1851. Suprug kraljice Viktorije, princ Albert, organizovao je izložbu na kojoj su građani Amerike prvi put videli bombone, čokoladne kremove, tvrde slatkiše i karamele.

1938. Američka vlada shvatila je važnost čokolade, pa su je davali vojnicima za snagu i hrabrost. Taj običaj se zadržao do danas. Čokolada je bila i u svemiru kao deo hrane astronauta.

Čokolada napitak
Čokolada napitak

Španskim konkistadorima veoma se dopao ovaj začinjeni napitak, pa su tajnu njegovog spremanja preneli u svoju domovinu sredinom 16. veka. Zrna kakaa su se obrađivala u najstrožoj tajnosti u španskim manastirima, dok su plemići na dvoru uživali pijući kakao sa šećerom umesto s ljutim čilijem. Španci su ljubomorno čuvali ovo slatko saznanje od ostatka sveta i trebalo je da prođe oko 100 godina kako bi ovo umeće stiglo do Italije, odakle se čokoladna groznica prenela po celoj Evropi. Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine, međutim cena je bila toliko visoka da su samo imućni mogli sebi da priušte ovu poslasticu. Njoj nisu uspele da odole ni pape, iako je zvanični stav crkve bio da kakao napitak nije za upotrebu zbog svojih magičnih svojstava. Ljudi su se ubrzo dosetili da u topljeni kakao dodaju lomljene lešnike i bademe, što ga je učinilo još ukusnijim. Pravu revoluciju uneo je holandski hemičar Konrad van Hoten sredinom 19. veka, kada je izumeo hidrauličnu presu pomoću koje se iz kakaa izdvaja masnoća. Majstori čokolade su tako počeli da u napitke dodaju kakao puter i dobili glatku smesu koja je imala mnogo prijatniji ukus. Nekoliko godina kasnije britanski majstor čokolade J. S. Fraj proizveo je prvu tvrdu čokoladu koja se jede, a ne pije. Tek tada je čokoladna manija uzela maha, a kako su novi proizvodni procesi stalno obarali njenu cenu, postala je dostupna svima. Danas je teško zamisliti svet bez ove prefinjene poslastice. Ona je jednostavno – neodoljiva. Nežna je, podatna, savršena. Njome izražavamo ljubav, čini nas srećnim, zadovoljnim i voljenim.

Nauka kaže da je sve rezultat hemijskih procesa u mozgu. U čokoladi se krije više od 400 hemijskih spojeva, među kojima su i psihoaktivne supstance – kofein, teofilin, serotonin, triptofan i anandamid. Na neki način čokolada podstiče i stvaranje i aktivnost feniletilamina – ljubavne hemikalije. Ta supstanca se normalno stvara u mozgu, posebno kod zaljubljenih i pretvara u dopamin u centrima „zadovoljstva”. Ili, možda ipak ima neke magijske moći…

Čokolada
Čokolada