Mediteranska ishrana

2424
views
Mediteranska kuhinja
Mediteranska kuhinja

Mediteranska kuhinja počiva na vekovnoj tradiciji korišćenja svežeg voća, povrća, ribe i maslinovog ulja. Stručnjaci se slažu da u tome leži tajna njenog blagotvornog dejstva na zdravlje.

Dugi niz godina mediteranska kuhinja važi za pravi eliksir dugog života. Mnoga naučna istraživanja potvrdila su dugovečnost ljudi u mediteranskom podneblju i to da ovaj način ishrane smanjuje rizik od nastanka brojnih oboljenja. Reč je o posebnoj kulturi pripremanja jela i uživanja u njima koja se razvijala hiljadama godinama. Još su veliki hedonisti, stari Rimljani i Grci, postavili pravila zdrave ishrane koje su kasnije prisvojili brojni drugi narodi koji su se nastanili oko Mediterana. Njihovi različiti običaji učinili su mediteransku kuhinju vrlo raznovrsnom. Upravo joj regionalne posebnosti daju posebnu draž i značajno je obogaćuju. Ipak, postoje određene karakteristike koje su zajedničke i zbog kojih je ovaj način ishrane tako blagotvoran.

Mediteranska kuhinja je zapravo veoma jednostavna i obična. Temelji se na velikim količinama svežeg voća i povrća, nemasnom mesu i ribi. Namirnice se ne prerađuju i prilikom pripremanja jela koristi se malo masti. Izbegava se pohovanje i prženje. Umerenost je važna odlika ovog načina ishrane, a tokom dana obeduje se u pet obroka. To je važno prilikom regulisanja telesne težine, jer svaki put kada jedemo, telo troši energiju da svari hranu. Umesto da prepunite tanjir, dovoljno je da uzmete 150 do 200 grama mesa, uz porciju povrća. U ovom načinu ishrane ima i mnogo šećera, ali voćnog. Teški kolači sa mnogo čokolade, šećera i putera retko se jedu, a više se spremaju voćne poslastice. Dobro je povremeno i uzeti malo oraha i drugog koštunjavog voća. Kada je reč o mediteranskoj ishrani, dozvoljeno je i dva decilitra crnog vina.

Povrće
Povrće

Prilikom pripremanja jela uvek se koriste sezonske i sveže namirnice koje su tipične za mediteranski region. Mediteranska ishrana oslanja se na tradicionalnu kuhinju sa mnogo testenine, pirinča, voća, povrća, ribe, plodova mora, mahunarki i koštunjavog voća. Crveno meso se manje konzumira, a na trpezi se mogu naći uglavnom jela od piletine i ćuretine. Jogurt i sirevi takođe su njen bitan deo, ali unose se u ograničenim količinama. Neizostavan sastojak mnogih jela su i aromatični začini (ruzmarin, bosiljak, origano, lovorov list…), koji su zapravo lekovite biljke.
Zaštitni znak mediteranske kuhinje je maslinovo ulje.

Maslinovo ulje trebalo bi da se koristi sveže, kao preliv za salatu ili marinadu, jer na visokim temperaturama gubi svoja pozitivna svojstva. Generalno, hladno ceđena biljna ulja bogata su oligomasnim kiselinama koje čuvaju zdravlje i trebalo bi ih koristiti umesto životinjskih masti

Maslinovo ulje sadrži 77 odsto nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol, i to loš, tzv. LDL holesterol, a štite dobar – HDL holesterol. Masnoće su veoma važna namirnica u ljudskoj ishrani jer sadrže esencijalne vitamine – A, D i K – i odličan su izvor energije za naš organizam. Brojne studije ukazuju na dobrobit zamene zasićenih masnoća sa nezasićenim. Maslinovo ulje sadrži samo četiri do 12 procenata zasićenih masnoća, koje kad oksidiraju mogu dovesti do oštećenja krvnih sudova.

Više od pola veka mnogi stručnjaci istražuju tajnu ovog stila života.