Koliko do juče, svi smo znali da je suvo i orašasto voće ukusno i zdravo, ali da poprilično goji, pa su ga ljubitelji vitke linije izbegavali.
Najnovija naučna istraživanja kažu da ovo voće ima gotovo čarobna dejstva na organizam. Pogotovo orašasto voće, dakle orah, badem, lešnik, pistać, brazilski i indijski orah, pinjola, kikiriki i ostali predstavnici ove grupe. Kanadski doktori su ustanovili da ovo voće ima izvanredno snažan uticaj protiv metaboličkog sindroma, poremećaja kao što su povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, visok holesterol, višak sala oko struka, a znamo da sve ove boljke vode ka oboljenjima srca i krvnih sudova.
Da li to znači da možemo da se bacimo na konzumiranje orašastog i drugog suvog voća poput suvih smokava i šljiva – koliko nam duša ište? Naravno da ne! Prvo, treba da znamo da orašasto voće pripada grupi prirodno prosušenog voća, dok ono drugo, poput smokava, šljiva, grožđa, brusnica… nastaje sušenjem na vazduhu ili u specijalnim sušarama. Obe grupe voća su izuzetno zdrave, ali s količinama nikako ne treba preterivati. Orašasto voće sastoji se od 50 do 87% masti, pa su to prave kalorijske bombe: 100 grama u proseku ima 500 do 700 kalorija. Prosušeno voće, pak, sadrži veliku količinu šećera, tako da na 100 grama ima 200 do 300 kalorija. Stoga nutricionisti preporučuju količinu od 30 grama dnevno da se ne bismo gojili ili upropastili dijetu.
Preporučujemo da pri nabavci orašastog i suvog voća dobro obratite pažnju na ono što kupujete, kako zagledanjem, tako i iščitavanjem etiketa, jer je sklono kvarenju i prljanju. Svakako izbegavajte ono na kojem piše da je za čuvanje upotrebljeno puno konzervansa i antioksidanasa, a pogotovo sulfati. U suvom voću mogu da se nađu i aflatoksini, koji u dozama iznad 4 do 10 mikrograma po kilogramu mogu da budu kancerogeni. Ukratko, jedite suvo i orašasto voće, ali birajte najbolje što može da se kupi i budite umereni.
