Urbani farmeri

1834
views
Paradajz
Paradajz

Zbog mode ili iz potrebe za preživljavanjem – tek vrtovi na neiskorišćenom gradskom zemljištu, ali i krovovima i terasama zgrada – postaju sve popularniju.

Svetske prognoze kažu da će oko 2055. godine na planeti Zemlji biti za 2,3 milijarde više stanovnika i da će većina njih težiti životu u gradovima. To znači da će gradovi biti sve veći, njive, voćnjaci i povrtnjaci sve dalje, a hrana sve nedostupnija. Zašto onda ne iskoristiti površine koje se mogu zasaditi voćem i povrćem? Jer ono može da bude sasvim ukusno i zdravo iako je sa krova komšijske zgrade ili travnjaka ispred nje?

Paprike
Paprike

Gajenje biljaka za ishranu u gradskim četvrtima aktuelno je već više godina, malo kao moda, malo kao hobi, retko kao stvarna potreba za preživljavanjem, ali je svakim danom sve jasnije da može da bude veoma korisno. Zbog toga se u svetu već javljaju inicijative i zanimljiva rešenja kako da se od kućnog vrta napravi isplativa ekonomska aktivnost. Sve vrvi od ideja tipa kako na krovu napraviti male plantaže a da komšijama ne prokišnjava, kako podesiti sisteme za navodnjavanje, i kako rod štititi od zagađenja graskim vazduhom.

U Italiji je, na primer, već napravljeno devet miliona urbanih farmi, smeštenih u parkovima, na javnim gradskim površinama ili na terasama. Na mnogim njujorškim otmenim hotelima nikli su povrtnjaci, čiji plodovi se koriste u pripremanju jela u sopstvenom restoranu. Primera ima mnogo širom sveta. Analitičari društvenih pojava smatraju da je ovde reč pomalo o buntu protiv hrane iz samousluga koja je postala bljutava i ”plastična”, pomalo tu ima i nostalgije za ukusima bakine kuhinje iz detinjstva, a tek na trećem mestu je moguća zaštita kućnog budžeta, retko čak i zarada na prodaji proizvoda sa kućne farme.

Treba spomenuti da je u vezi s ovim trendom nastalo i novo zanimanje koje se zove ”lični trener za kućno baštovanstvo”. To je obično osoba koja ima diplomu iz agronomije ili je prosvećeni poljoprivrednik ili, pak, penzioner prekaljen u radu na imanju oko vikendice s dobrim vezama u svetu dobavljača semena, rasada i druge opreme za bavljenje baštovanstvom.

Začinske biljke na terasi

Za farmere-početnike u gradskim uslovima evo ideje šta prvo da urade ne bi li isprobali svoje sklonosti prema uzgajanju jestivog bilja. Prvi korak može da bude stvaranje male bašte aromatičnog bilja na balkonu, i to upravo sada, u jesenjim i zimskim uslovima. Jer, nijedan dobar kuvar jela ne sprema bez prvoklasnih svežih začina kao što su peršun, bosiljak, majčina dušica, ruzmarin, majoran, timijan…

Začinsko bilje
Začinsko bilje

Budući da ovo začinsko bilje treba sejati uproleće, znači da vam je sada za taj poduhvat kasno. Međutim, možda je i bolje da nabavite već razvijen rasad (prodaje se u bolje opremljenim samouslugama i na pijacama) i odmah se uvežbate kako da ga negujete u kućnim uslovima. Ili pak da zasejete u ranu jesen, pa da prve mirisne stabljike berete naproleće. Ledeni zimski dani mogli bi da donesu nevolje biljkama na balkonu, ali u specijalizovanim prodavnicama postoje perforirane plastične folije, čijim prebacivanjem preko saksija možete da zaštitite biljke u vreme jake zime. Usput ćete iz nekog priručnika naučiti kako se dele i dalje razmnožavaju ugušćeni žbunići, kako se bilje štiti od štetočina, šta se radi s precvetalim i požutelim stabljikama i slično.

Garantujemo da će ova aktivnost biti podjednako lepa i uzbudljiva kao i gajenje ukrasnog kućnog bilja, a vremenom ćemo vam dati veoma korisna i tačna uputstva kako da negujete pojedine začinske biljke na terasi.