Daifuku je poznati japanski slatkiš, a njegovo ime znači “velika sreća”.
Daifuku se sastoji od rastegljivog testa od lepljivog pirinča, koje je najčešće punjeno slatkom pastom od crvenog “azuki” pasulja. Pored tradicionalnog recepta, postoje i varijante punjene čokoladom, voćem ili sladoledom. Daifuku je popularan slatkiš u Japanu i često se služi uz zeleni čaj.
U japanskom lokalu Wagokoro na donjem Dorćolu može da se proba dosta različitih ukusa uz tradicionalni zeleni čaj. Od daifuku sa marakujom, pistaćima, indijskim orahom i pastom od slatkog pasulja do kombinacija sa matcha čajem.
Wagokoro u pripremi koristi japansko brašno od lepljivog pirinča i minimalno šećera, da bi prirodne arome sastojaka koje koriste došle do izražaja. Svaki moči je pažljivo umotan i može da se naruči u lokalu ili preko sajta.
Daifuku je tip japanskog slatkiša mochi, koji se tradicionalno jede na kraju godine. Klasičan mochi se pravi od lepljivog pirinča japonica kratkog zrna, a ponekad i drugih sastojaka kao što su voda, šećer i kukuruzni skrob. Pirinač se izlupa u pastu i oblikuje u željeni oblik. Tradicionalna ceremonija lupanja močija u Japanu se zove mochitsuki.
Pirinač na pari se pasira i tuče drvenim čekićima u tradicionalnom avanu. Ovaj proces uključuje dvoje ljudi, jedan udara, a drugi okreće i vlaži mochi. Oni modaju da održe stabilan ritam kako se ne bi povredili teškim drvenim maljevima. Lepljiva masa koja se dobije se seče i oblikuje.
Mochi su japanski poljoprivrednici konzumirali tokom zime kako bi povećali svoju izdržljivost, dok su japanski samuraji nosili mochi na svoje ekspedicije, jer ga je bilo lako nositi i pripremiti. Mochi je bez glutena i holesterola.
Daifukumochi ili daifuku se sastoji od malog okruglog mochija (lepljivi kolač od pirinča) koji je punjen slatkim nadevom, najčešće sa anko, zaslađenom pastom od crvenog pasulja azuki.
Šta je kinoa (quinoa) i kako je kuvati