Kavijar – izložba posvećena dragocenim kuglicama

222
views
Kavijar
Kavijar

U Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu je u toku jedinstvena izložba „Кavijar“, autora Dubravke Vučić, višeg kustosa ihtiologa na kojoj će se posetioci detaljnije upoznati sa procesom proizvodnje kavijara i važnim pravilima njegovog konzumiranja.

Iako nas kavijar danas asocira na otmenost i luksuz, izložbom se ovaj vrhunski delikates približava publici kroz različite aspekte: od kulturološkog i istorijskog preko biološkog i ekonomskog. Na izložbi je ekskluzivno izložen i jedan od poslednjih primeraka morune uhvaćene u Dunavu, kao i jadranske jesetre iz reke Bojane, kritično ugrožene vrste kojih, zbog izlovljavanja upravo zbog kavijara ali i ukusnog mesa, u rekama danas gotovo da nema. Oba eksponata čuvaju se u ihtiološkoj zbirci Prirodnjačkog muzeja. Poseban segment izložbe posvećen je čuvenom kladovskom kavijaru koji se proizvodio do 2000. godine.

Izložba posvećena kavijaru
Izložba posvećena kavijaru

Malo je poznata informacija da je Srbija u drugoj polovini 20. veka bila čuvena u svetu po proizvodnji kladovskog kavijara, koji je po kvalitetu bio u rangu sa najcenjenijim kavijarima, ruskim i iranskim. Do proizvodnje kladovskog kavijara je došlo tako što su se ruski imigranti u 19. veku tokom oktobarske revolucije doselili u Kladovo i sa sobom doneli tehnologiju prerade ikre.

Publika će takođe imati priliku da sazna zašto se danas jesetra smatra živim fosilom, koji je njen misteriozni put od Crnog mora do reka radi mrešćenja, kao i da otkrije više o njenoj taksonomiji, biologiji i zaštiti. Divlje vrste jesetre koje su živele 200 miliona godina su danas nažalost na rubu izumiranja, a njihova brojnost je toliko mala da se mogu videti samo u muzejima.

Izložba će za sve ljubitelje prirode biti otvorena do 2. decembra 2021. godine, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Mali Кalemegdan 5.

Kavijar
Kavijar

Da li ste znali?

  • Ribari na Kaspijskom moru i reci Volgi znali su za istančani ukus i visoke nutritivne vrednosti kavijara, ali nisu uspevali da ga prodaju zbog nedostatka rashladnih sistema. U delovima Amerike, jesetre od koje se dobija kavijar je bilo u izobilju, da se čak kavijar besplatno služio u barovima kao slana užina koja je pojačavala žeđ, a samim tim i posao.
  • Sadržaj soli je jedan od kriterijuma za prepoznavanje kvaliteta ukusa kavijara. Termin “Malosol” je ruski naziv za “malo soli” što znači da kavijar sadrži manje od šest odsto soli. Postoji kavijar koji sadrži između deset i dvanaest odsto soli, koji može duže da stoji od Malosola.
  • Za savršeno uživanje u ukusu, kavijar treba servirati hladan, ali ne leden. To znači da bi trebalo da se izvadi iz frižidera oko 20 minuta pre serviranja. Kavijar može biti poslužen direktno iz limene kutije, ili se može poslužiti u ohlađenim posudama od stakla ili porcelana – ovde posebno treba obratiti pažnju da se prilikom presipanja jaja ne zgnječe. Za ukus je veoma važan i izbor escajga: ne treba koristiti nerđajući čelik ili srebro jer oksidiraju i negativno utiču na ukus. Najčešće se koriste kašike od bisera ili porcelana.
  • Na Zapadu, uz kavijar se uglavnom pije šampanjac, dok se u istočnim zemljama služi kvalitetna vodka. Kavijar se služi uz hranu blagog ukusa, kao što su beli hleb, omlet, krompir u svim mogućim varijantama. Jaja ( pileća ili od prepelice) se smatraju dobrim dodatkom kavijaru. U Rusiji se kavijar služi na blinama, palačinkama napravljenim od heljdinog brašna.