Kada je Biograd na Moru pozvao Beograd u goste, upriličio mu je kraljevski doček i tretman (kako i dolikuje gradu u kom su se krunisali hrvatski kraljevi). Povod tom glamuroznom susretu bila je najnovije gastro brendiranje Biograda kojim “srce Jadrana” želi da navede i zavede putnike namernike, turiste, travelholičare, avanturiste, kulturturiste i gastronaute da upoznaju i dožive Biograd kroz kulturu kuhinje, stola, tanjira, tj. kužine i pjata, kako kažu Dalmatinci. Ili gastroheritologije, kako se to stručno kaže.
Gastroheritologija je mlada naučna disciplina kojoj je kumovala istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, a koju je inspirisao jedan od najpoznatijih svetskih kuvara Entoni Bordejn– gastronomija je sastavni deo kulturno-istorijskog nasleđa; kroz trpezu se otkriva deo kulturnog identiteta naroda, istorijske baštine, način života i mentaliteta. U hrani su pohranjeni vekovi istorijskog iskustva nacije, grada, regije… Lokalna kuhinja često slikovitije (ali i sočnije) svedoči kako se na bilo kom kutku kugle zemaljske živelo, molilo, volelo…
A kako drevna izreka kaže: “Ljubav na usta ulazi”, te da između hrane i ljubavi “ima neka tajna veza”, Biograd je vrlo znalački za ovaj gala susret sa svojim imenjakom Beogradom (ali i još desetak gradova iz regiona) pripremio autentičnu, autohtonu, endemsku, ali inoviranu gozbu u trajanju od tri dana, u dvanaest najboljih biogradskih konoba, taverni, restorana, kužina, pizzeria, spaghetteria…
Sa turističkim novinarama iz cele bivše Jugoslavije, ali i Austrije i Mađarske, imala sam privilegiju da prva, do iznemoglosti i samozaborava (dan-noć, pa tako u krug tri dana), kusam najnovije Gastronomske brendove grada Biograda. Reč je o projektu koji je sprovela lokalna turistička zajednica u saradnji sa Karin Mimicom, vodećom ekspertkinjom za gastronomsko brendiranje destinacija u Hrvatskoj i urednicom prestižnog izdanja “100 vodećih hrvatskih restorana – Restaurant Croatica”. Karin je sa svojim “Gastronautom” jedna od pionirki povezivanja gastronomije i ugostitelja. Svojim dugogodišnjim radom inicirala je inoviranje i promovisanje gastronomske ponude Brača, Nina, Daruvara, a sada i Biograda na moru.
“SRCE JADRANA”
“Biograd na Moru je srce Jadrana i tu imate sve: od mora do hrane, parkova prirode, nacionalnih parkova. Imamo 10 hotela, 10 autokampova i veliki broj apartmana u okviru privatnog smeštaja. Istovremeno smo i nautički centar s hiljadu vezova u marini. U blizini je i Dalmaland, adrenalinski park za celodnevni porodični boravak”, dočekala nas je Nives Jeličić, direktorka TZ Biograd na Moru u uvali Crvena Luka potpuno spektakularno, na morskome plavom žalu uz prvu biogradsku gozbu od čak dvanaest gastro ekstravaganci za tri dana. Biogradska “Mama Rosa” spremila nam je za dobrodošlicu “biogradsku teču” (brodet od sveže ribe, škampa i školjki s dodatkom prošeka); pastu Crvena Luka (morska carbonara) i burger od škampa i kozica (rakova).
“Gastronomsko brendiranje obogatiće turističku ponudu Biograda i lokalne delicije učiniti vidljivijim i popularnijim domaćim i stranim gostima”, sigurna je Nives Jeličić.
A postadosmo momentalno i mi, jer nam vrlo brzo ljubav prema Biogradu kroz najnovije gastronomske brendove poče na usta da ulazi. Punih devet meseci je kroz edukativne radionice sa biogradskim kuvarima Karin Mimica sa Gastronautom istraživala recepture i lokalnu ugostiteljsku ponudu ne bi li zajedno izvukli ono po čemu je Biograd drugačiji od drugih destinacija.
I došli su do: jela od delikatesne školjke kunjke (skuplja se gotovo isključivo u obližnjem Pašmanskom kanalu), lokalnih specijaliteta koji se pripremaju s desertnim vinom prošekom kao začinom i tzv. “kraljevskih jela”, koja referiraju na kraljevsku istoriju Biograda.
“Gastronomi uvek žele da probaju nešto novo, a školjke kunjke su vrhunskog kvaliteta i daju puni osećaj mora. Druga tema su jela s prošekom, jer je analiza pokazala da se u restoranima u Biogradu prošek koristi više nego na drugim destinacijama. Izdvojili smo slana i slatka jela koja imaju veći procenat prošeka u svom sastavu, jer u Biogradu prošek dodaju i u sosove, brodete, kolače. Dakle, imaju celu gastronomsku priču. Treća tema tiče se činjenice da je Biograd i kraljevski grad pa smo dogovorili s ugostiteljima da ona posebna jela tako i označe kao „kraljevska jela u kraljevskom gradu“. Napravili smo niz edukacija za ugostitelje kako bi oni bili spremni i za najzahtevnije goste, jer poznato je da je Biograd i nautičko središte”, ispričala nam je voditeljka projekta Karin Mimica.
Biograd na Moru jedno je od najvećih nautičkih čvorišta na Jadranu sa dve marine, za šta je prošle godine u konkurenciji deset zemalja dobio i međunarodno priznanje Turistička prizma. Njegovi stanovnici svoj grad zovu „srcem Jadrana”, jer je u centru hrvatske rivijere. Ono što Biograd čini posebno atraktivnim je njegovo čudesno okruženje netaknute prirode – četiri nacionalna parka (NP Kornati, NP Paklenica, NP Krka, NP Plitvička jezera) i tri parka prirode (PP Vransko Jezero, PP Velebit i PP Telašćica). Zahvaljujući svom savršenom strateškom položaju na najrazuđenijem delu hrvatske obale Jadrana, Biograd je kao malo koji deo Sredozemlja stvoren kako za brojna krstarenja, tako i planinarenje, free climbing, hiking, ali i biciklizam, jer Biograd ima i deset božanstvenih bike ruta duž nestvarno lepih predela.
Ako volite ostrva, raspametiće vas arhipelag Kornati sa 140 ostrvaca čudesnih oblika. U čaroliji reke Krke je sedam fascinantnih slapova i ogroman broj jezera i vodopada. U Nacionalnom parku Krka je i pravoslavni Manastir Krka, koji je 1345. osnovala sestra cara Dušana. Manastir je bio najznačajniji duhovni i kulturni centar pravoslavlja u Dalmaciji.
U zadivljujućem Velebitu, najdužoj planini u Hrvatskoj, može se i relaksirano i adrenalinski uživati u Nacionalnom parku Paklenica. U kanjonu Male i Velike Paklenice prostire se najveće šumsko područje u Dalmaciji. U neposrednoj blizini Biograda je i najveće jezero u Hrvatskoj, slatkovodno Vransko jezero i ornitološki rezervat. Park prirode Telašćica krije slano, lekovito jezero “Mir”, a NP Plitvička jezera sa svojih 16 tirkiznih jezera, najstariji su i najposećeniji nacionalni park u Hrvatskoj. Sve sam to spoznala u poseti interaktivnom i prezabavnom biogradskom Centru za održivi aktivni turizam Biosfera, gde sam se oprobala i u free climbingu, pecanju ribe i ronjenju kroz proširenu realnost. U Biosferi najlepše možete da se informišete i koješta zanimljivo saznate o čudesnoj pirirodi koja okružuje Biograd, te isplanirate izlete i krstarenja.
Suma sumarum, Biograd na moru savršen je za sve turiste sa mediteranskim, ali i planinskim potrebama i apetitima.
PAŠMANSKI KANAL
Adut Biograda je i kupanje u izuzetno čistom moru, svega stotinak metara od centra grada, gde ćete naći šljunkovite plaže u hladu vekovnih borova. Za one koji vole samoću lokalci preporučuju šumovita ostrva u Pašmanskom kanalu.
Pitoreskni Pašmanski kanal s nizom ostrvaca štiti Biograd od jakih vetrova s mora, što je je velika blagodet kako za kupače, tako i za nautičare. Među velikim brojem pašmanskih ostrva je i svetski poznato “Ostrvo ljubavi” – Galešnjak, u obliku srca. 2008. godine Google Earth proglasio je Galešnjak jednim od svega nekoliko prirodnih srcolikih fenomena na planeti, i od tada je on postao svetski poznat kao turistička atrakcija.
AKO SE PITATE KAKVOG JE UKUSA MORE – PROBAJTE KUNJKE
Pašmanski kanal poznat je i po atraktivnim i bogatim gastronomskim resursima – ribi i biogradskom delikatesu – kunjkama. Te retke školjke – kunjke (lat. Arca noae), mušule, ili po narodski “pizdice”, specifikum su koji Biograd na moru izdvaja od ostalih destinacija na mediteranskoj gastro mapi. Kunjke su simbol Pašmanskog kanala i zbog njih se u Biograd slivaju gastrolozi, kulinari i gurmani sa svih strana.
U Biogradu se kunjke tradicionalno pripremaju na četiri načina:
na buzaru, na žaru, kao rižoto i kuvaju se (ako biste da naručite kuvane kunjke – zatražite “kunjke lešo”).
Kunjke u Biogradu služe restorani: Kampanel, Europa, Riva, Beštek, Daniela i Barba. Ja sam ih kušala u svakom, na sve načine. Pa vidite koliko sam neumorno morala na terenu empirijski da istražujem da bih vam prenela diskretni šarm kunjki. Bez ikakvog preterivanja – ako ste se ikad zapitali kakvog je ukusa i mirisa More – probajte kunjke! Kad sam ih i sama kušala, nisam mogla da se otrgnem snažnom utisku da je TO miris i ukus kao sa dna mora. Čudesno! Neprepričljivo!Morate da ih probate.
U navedenim biogradskim restoranima znalci su mi pokazali kako se kunjke čiste i jedu. One u gastronomiji uživaju bogovski status prvorazredne delicije. Smetaju im jaki talasi pa se nalaze na dubinama od 1-10 metara gde su pričvršćene za šljunkovito dno. Otuda im je Pašmanski kanal sigurna luka. Kunjke žive u simbiozi s narandžastim sunđerom koji ih prekriva. Najbolje je da ga uklonite, jer ima jak miris joda. Da biste razdvojili dve polovine ljušture, treba izvući „čep“ koji ih spaja.
Zanimljivo je da su se ljušture kunjki vekovima koristile kao građevinski materijal. U prošlom su veku kunjke nestajale u više navrata, no uvek bi se vraćale na ogromnu radost i zadovoljstvo kulinara i hedonista.
Školjke inače uživaju status delikatesa koji većina ljudi konzumira povremeno, u posebnim prilikama. A kad bismo znali koliko je posebno hranjivih sastojaka u njima, jeli bismo ih češće. Nije ni čudo što su poznate kao “morsko blago”, kad su bogate proteinima, selenom, magnezijumom, vitaminom B12 i B6, niacinom i zdravim omega-3 masnim kiselinama. Imaju i daleko manje holesterola nego meso kopnenih životinja. Redovno konzumiranje školjki jača mozak, srce i imuni sistem, ali i pomaže u gubitku suvišnih kilograma, tvrde upućeni.
Na smiraju prvog dana našeg biogradskog gastro hodočašća, uz zalazak sunca, krstareći brodom Sv. Šime po Pašmanskom kanalu, Beograd i Biograd zavoleše se javno, u zagrljaju, na plesnom podijumu uz dalmatinske pisme stare pevajući zajedno iz sveg glasa, i autohtono dalmatinsko vino, razume se…
( NASTAVIĆE SE…)
Piše: Smiljana Popov
Foto: Rino Gropuzzo, Smiljana Popov
