Koziji sir – manje kalorija, više proteina

2628
views
Koziji sir
Koziji sir

Prema legendi, kozjim sirom se hranio lično vrhovni grčki bog Zevs, a neki misle da slavni Čarli Čaplin svoju živahnu dugovečnost od 94 godine duguje svojim omiljenim namirnicama u ishrani: kozjem siru, maslinovom ulju, crvenom vinu i crnom hlebu.

Ipak, većina zapadne civilizacije uspešno je favorizovala krave, što je ostavilo traga i u ostatku sveta, pre svega u onim njegovim delovima koji su žarko želeli da pošto-poto kopiraju zapadnjačke trendove. Ko zna šta bi se dogodilo da kozarstvo nije pustilo žilave korene kod Francuza koji su, kada su u pitanju hrana i vino, uspešno pretvorili u zlato sve čega su se dohvatili.

Koza
Koza

Istorija
Koza je bila jedna od prvih životinja koje je čovek pripitomio, mala i mobilna, a veoma izdržljiva u svim vremenskim prilikama i spremna da se hrani gotovo bilo čime biljnog porekla, pokazala se kao veoma praktičan saputnik nomadskog načina života. Istoričari kažu da je proizvodnja kozjeg sira stara najmanje 10 000 godina, a kao i toliko toga drugog, koze su stigle sa istoka u antičku Grčku, odakle su ih preuzeli stari Rimljani, koji su ih zatim tokom ratova sa kočopernim galskim plemenima doneli u dolinu reke Loare. Drugi pak tvrde da su tamo stigle tek kasnije, tokom saracenskog prodora u VIII veku, te da su upravo oni bili preci današnjih francuskih farmera opredeljenih za koze.

Kravlje i kozije mleko imaju na prvi pogled sličan sveukupni sastav, ali ovo drugo ima daleko više dobrodošlih masnih kiselina iz srednjeg lanca koje, kako kažu stručnjaci, povećavaju sagorevanje masti u organizmu i predstavljaju sjajan izvor energije koju ćelije raka ne mogu da koriste. Iako se razlikuje od rase do rase, generalno gledano, kozije mleko je daleko sličnije ljudskom nego kravlje i preporučuje se u ishrani dece i starijih, a pogotovo onih koji su sve češće netolerantni na laktozu kravljeg mleka.

Kozji sir
Kozji sir

Vrednost
Koziji sir je veoma bogat izvor kalcijuma, magnezijuma i fosfora, te vlakana koja ubrzavaju metabolizam, zbog čega ga nutricionisti retko zaobilaze u zdravim dijetama. Snižava šećer i loš holesterol u krvi, a pritom sadrži za trećinu manje kalorija i nepoželjne masnoće od tipičnog kravljeg sira. Veoma je bogat proteinima i to onima koji se lako i brzo sagorevaju i mišiće direktno snabdevaju prekopotrebnom energijom i amino-kiselinama, te je preporučljiv kao možda i najbolja moguća supstitucija za meso.

Tekst:  Aleksa Grubeša, časopis Vino & FIno