Mušmule

167
views
Mušmule
Mušmule

Mušmule su jeli Grci i Rimljani, bile su popularne u viktorijanskoj eri, a spominjao ih je i Šekspir.

Mušmule rastu na  malom listopadnom drvetu i član su porodice ruža. Poreklom su iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope. Mušmule su u Grčku stigle 700. godina p.n.e, a u Rim oko 200. Ovo je bila veoma važna voćka  tokom rimskog i srednjovekovnog doba. Do 17. i 18. veka su je zamenile druge voćke, i od tada se sve manje uzgaja. Danas su i dalje popularne u Iranu i Turskoj, iako su u drugim zemljama pale u zaborav.

Plodovi mušmula su tvrdi i kiseli, a postaju jestivi nakon što ih omekša mraz ili ako se ostave da stoje nekoliko nedelja posle branja. Jednom kada omekšavanje započne, koža brzo poprima naboranu teksturu i postaje tamno smeđa, a unutrašnjost dobija mekanu konzistenciju i ukus koji podseća na sos od jabuke.

Jedan od razloga što mušmule nisu toliko popularne je verovatno taj što se jedu kada počnu da “trule”. Ovaj proces može da odbije, jer omekšano voće izgleda kao da se pokvarilo. Jednom kad omekša, voće se može jesti sirovo i često se jede kao desert ili se koristi za pripremu džema.

Kada su spremne za jelo, mušmule su smeđe, mekane, pomalo naborane. Ukus je sličan kuvanim jabukama sa notama cimeta, vanile, jabukovače, vina itd. U samoj voćki se nalazi nekoliko velikih semenki.