Stablo smokve je simbol obilja, plodnosti i slasti, a bogat ukus zrelog ploda simbol bezbrojnih gastronomskih užitaka
Mnogo pre nego što su prvi put zagrizli zreo, sočan plod smokve, stanovnici naših kontinentalnih prostora upoznali su ukus sušenih smokava. Te zlataste, neodoljivo slatke pogačice nanizane u vence došle su sa trgovačkim karavanima preko jugozapadne Azije i Turske. Poznatiji je bio list ovog stabla, velikog listopadnog grma, kojim su u biblijskim pričama Adam i Eva pokrivali svoju nagost u rajskoj bašti. Osim u hrišćanstvu, ovo stablo poštovano je i u drugim kulturama i religijama.
Voćka za medalju
Smokva se tradicionalno služi za vreme jevrejskog praznika Pashe. U budizmu ova voćka ima značajno mesto jer je, prema legendi, sedeći ispod stabla smokve Sidarta doživeo prosvetljenje kojim je postavljen temelj budizma. Jedan od tumača Kurana samom proroku Muhamedu pripisuje rečenicu „Kada bi trebalo da biram koju voćku ću poneti u dženet (raj), to bi svakako bila smokva“.
U starom Egiptu list, plod i mlečni sok smokve bili su na popisu lekovitih biljaka. Kleopatra ih je obožavala. Nekom vrstom džema od smokava negovala je svoju kožu i u tome videla izvor mladosti i lepote. Prema pisanim dokumentima koje su ostavili Grci i Rimljani, Platon je smokvu zvao prijateljicom filozofa jer jača inteligenciju. Postoji i legenda da su atletičari na Olimpijskim igrama smokvu dobijali kao medalju. Romula i Rema, buduće osnivače Rima, vučica je našla baš pod smokvom gde ih je prvi put podojila… U svim kulturama stablo i plod ove voćke simboli su obilja, plodnosti i slasti.
I u farmakopejama, zapisima sumerskih vidara i apotekara, smokva je označena kao voćka koja leči srčana oboljenja, kašalj, plućne bolesti, bolesti grla i zatvor.
Iz sitnog cveta krupan plod
Kaže se da je smokva, murva, kako je još zovu, skromna vladarka Mediterana. Naime, njenom stablu trebaju sunce i koja kap vode da naraste u visinu od dva do deset metara. Oko sitnih cvetova stvara se opna u kojoj sazrevaju sićušni plodovi, semenke. Ono što svi doživljavamo kao plod smokve samo je torbica u kojoj se stvara sočno meso sa bezbroj sitnih plodova koje zovemo semenčicama. Kada se plod otkine, iz peteljke izlazi beli, mlečni sok, kom se u narodnoj medicini pripisuju korisna svojstva.
Uz ostale hranljive i lekovite materije koje se nalaze u svakom voću, smokve sadrže oko 70 odsto ugljenih hidrata, oko pet odsto pektina i oko 50 odsto invertnog šećera. Zbog hranljivosti i lekovitosti oduvek su bile važne u ishrani. Sveže smokve su posebno bogate polifenolnim flavonoidnim antioksidantima, kao što su karotin, lutein, tanini i hlorogenska kiselina, a njihova antioksidantna vrednost može da se uporedi s onom koju imaju jabuke. Zbog ovakvih nutritivnih svojstava blagodeti konzumiranja smokava su mnogostruke, baš kao i načini na koje se mogu konzumirati.
Savršene, i sveže i suve
Sveže, kao i suve smokve nutritivno su bogata namirnica. Osušene su odličan izvor važnih minerala, pa unosom 100 grama suvih smokava dobijate 640 miligrama kalijuma, 162 miligrama kalcijuma, 2,03 miligrama gvožđa i 232 miligrama kalijuma. Sveže smokve imaju samo 74 kalorije na 100 grama, dok ista količina sušenih ima čak 249 kalorija, zbog čega se preporučuju u ishrani kod većih fizičkih ili mentalnih napora.
Bogat i slatkast ukus smokve savršeno se slaže sa slanim ukusima, poput ovčijeg ili kozjeg sira, pršute ili šunke. Dodaje se jelima od živinskog mesa, ribe ili testeninama. Od svežih smokava prave se kompoti, pekmez, slatko ili čatni, koje gastronomski znalci širom sveta kombinuju s drugim namirnicama i tako kreiraju fantastične, sasvim nove ukuse. Nije se bez razloga od davnina govorilo „gde ima smokava, ima i maslina i grožđa“. Od ovog trojstva su verovatno i nastale neponovljive kulinarske kreacije za oči i nepca.
Da li ste znali?
- Smatra se da su smokve prve plantažno gajene biljke.
- Smokve se beru dva puta godišnje. Prva berba je u junu. Druga berba je bogatija, počinje krajem avgusta, a traje do jeseni. Poslednji plodovi mogu da se uberu i u novembru.
- Stvarni plod smokve je ono što većina nas naziva seme, a nalazi se u mesu smokve.
- Turska je na vrhu svetske proizvodnje, a slede je Egipat, Iran, Grčka, Alžir, Maroko i Kalifornija.
Zamrznite ih i uživajte usred zime
Sveže smokve se odlično zamrzavaju, samo ih prethodno treba osušiti čistom pamučnom krpom. Preporučuje se da se smokve iseku na režnjeve i tako zamrznu jer će odmrznute zadržati lep, dekorativan oblik. U zamrzivaču se čuvaju najduže četiri meseca, pa ih treba potrošiti oko novogodišnjih praznika. Svečanim trpezama daće posebnu notu šika.
Tekst: Branka Gajić
