Zašto volimo hranu koju ne volimo?

741
views
Hrana
Hrana

Često se dešava da hranu i piće koju nismo voleli kao mali, zavolimo i redovno konzumiramo kada odrastemo. Istraživanja su pokazala da dugotrajna izloženost i socijalni pritisak imaju efekat na ovakvu promenu ponašanja.

Za objašnjenje ove pojave se koristi termin “benigni mazohista.” To je prirodna ljudska osobina koja pomaže da se objasni zašto zavolimo hranu koju smo prvobitno mrzeli. Kafa, pivo i ljuto su primeri hrane koju deca ne vole, a bez kojih mnogi odrasli ne mogu da se zamisle.

Paul Rozin, psiholog sa Univerziteta u Pensilvaniji je istraživao ovaj specifičan fenomen i došao do termina “benigni mazohizam” koji se koristi da opiše ovu ljudsku karakteristiku. Bez obzira da li je u pitanju hrana ili vožnja u zabavnom parku ili gledanje tužnog filma, ljudi nauče da žele ono što telo odbacuje. Ipak, te stvari nas ne povređuju, one su benigne.

Ono što nas navodi da reagujemo na ovaj način je teže razumeti. Rozin veruje da je većina ovih ponašanja rezultat društvenih pritisaka. Društvo utiče velikim delom na naše reakcije, a posebno kroz industriju reklama.

Dugotrajna izloženost je takođe važna. Primer su deca u Meksiku koja sama po sebi ne vole hranu začinjenu čilijem ali počinje da im se sviđa u uzrastu od 4 ili 5 godina. Dugotrajna izloženost pretvara averziju prema sklonosti.

Drugi termin koji Rozin koristi je “hedonistički preokret” – sposobnost našeg mozga da kaže našim čulima da nešto  što bi trebalo da izbegavamo postane naš izbor. To objašnjava zašto se neko ko može da pojede dosta ljutog smatra vrednim poštovanja.