Mnoge nacionalne kuhinje imaju dugu tradiciju u pripremanju jela od lagano kuvanog mesa, uglavnom junetine.
U Austriji i Bavarskoj se juneći pauflek kuvan u supi zove kronfleisch i služi se, kao i tafelšpic, s renom.
U Francuskoj je junetina kuvana sa korenastim povrcem i posoljena krupnom solju naziva boef gros sel. Ukoliko se kuva file, jelo se zove fillet a laficelle. Meso se uzduž i popreko veže kuhinjskim koncem, pri čemu se na oba kraja ostavi petlja od konca. Meso se polako kuva na laganoj vatri, obešeno za ove dve petlje, kako ne bi dodirivalo dno šerpe.
U italijanski bollito misto pored junetine idu i svinjetina i piletina. Zavisno od toga u kom se delu Italije sprema, služi se uz različite sosove.
Kuvana govedina je tradicionalno englesko jelo koje danas gubi na popularnosti. U šerpi se s lukom kuvaju različiti, uglavnom jeftiniji delovi govedine, a služe se uz krompir i šargarepu.
Tradicionalno jevrejsko jelo, koje se čak služi i za velike praznike, su kuvana juneća prsa s povrćem, ili slatko-kisela.
Junetina je takođe veoma popularna u Južnoj Americi. U Venecueli je pabellon criollo, na primer, kuvana junetina s pirinčem, pasuljem i bananom, nacionalno jelo.
U Kini se junetina prvo kuva dok ne omekša, i onda se postepeno dodaju praziluk i izdanci bambusa, kao i razni začini kao što su dumbir i zvezdasti anis, a dodaje se i šećer.
