Popularne zamene za meso

Popularne zamene za meso se mogu naći među proizvodima od soje, povrćem, pečurkama i mahunarkama.

Popularne zamene za meso za svakodnevno kuvanje i potrošnju zavise od ličnih ukusa  nutritivnih potreba. Pokušajte da eksperimentišete sa različitim opcijama da biste pronašli one koje vam najbolje odgovaraju. Postoji mnogo odličnih zamena za meso koje su dostupne za svakodnevno kuvanje i konzumiranje. Evo nekoliko popularnih opcija:

• Tofu: Tofu je popularan izvor proteina na biljnoj bazi koji se pravi od soje. To je svestran sastojak koji se može koristiti u raznim jelima kao što su pomfrit, kari i salate.
• Tempeh: Kao i tofu, tempeh se pravi od soje, ali ima čvršću teksturu i orašasti ukus. Odlična alternativa mesu u jelima kao što su sendviči, takosi i činije.
• Seitan je alternativa mesu napravljena od pšeničnog glutena. Ima teksturu nalik na meso i odlična je opcija za jela poput gulaša, pečenja i ćevapa.
• Mahunarke poput sočiva, leblebije i crnog pasulja su odličan izvor proteina i mogu se koristiti kao zamena za meso u mnogim jelima. Posebno su dobri u vegetarijanskom čiliju, supama i čorbi.
• Kuorn: Kuorn je zamena za meso napravljena od mikoproteina, vrste gljivica. Ima sličnu teksturu kao meso i dobra je opcija za jela kao što su hamburgeri, kobasice i ćufte.
• Beyond meat i Impossible Foods – Ove dve kompanije proizvode biljne alternative za meso koje su dizajnirane da izgledaju, imaju ukus i pripremu kao pravo meso. Dobra opcija za ljude koji žele zamenu za meso koja liči na meso.

Istraživanja su pokazala da konzumiranje velikih količina mesa može negativno uticati i na naše zdravlje i na životnu sredinu.

• Zdravstveni efekti: Konzumiranje velikih količina crvenog i prerađenog mesa povezano je sa povećanim rizikom od hroničnih bolesti. Da bi se smanjio rizik preporučuje se odraslima da ograniče unos crvenog i prerađenog mesa na najviše 3-4 porcije nedeljno.
• Efekti na životnu sredinu: Proizvodnja mesa zahteva intenzivne resurse i doprinosi emisiji gasova staklene bašte, zagađenju vode i krčenju šuma. Ujedinjene nacije su identifikovale smanjenje potrošnje mesa kao jedan od najefikasnijih načina da se smanji uticaj našeg prehrambenog sistema na životnu sredinu.
• Održivost: Pokazalo se da je ishrana koja je pretežno biljna ishrana održivija od one koja je bogata životinjskim proizvodima. Biljna ishrana zahteva manje zemlje, vode i drugih resursa za proizvodnju. Smanjenjem potrošnje mesa možemo pomoći u promovisanju održivijeg sistema ishrane.

Ukratko, istraživanja sugerišu da konzumiranje velikih količina mesa može imati negativne efekte i na naše zdravlje i na životnu sredinu. Da bismo unapredili i lično i planetarno zdravlje, preporučuje se da ograničimo konzumaciju mesa i da se opredelimo za alternativu na biljnoj bazi koliko god je to moguće.