Razgovarali smo sa Tanjom Leković, autorkom bloga “Kuhinja zaposlene žene”, koja već četiri godine ostavlja vredan i neizbrisiv trag na blogerskom nebu.
Iz razgovora sa Tanjom potvrdili smo naše uverenje da je ona super žena, posvećena i vredna. Na njenom blogu ćete naći odlične recepte i fotografije, ali i priče o svakodnevnom životu. Priče o životu zaposlene žene, koja se obraduje kompletu burgija (da, onih majstorskih) koje je onda inspirišu da napiše recept za istoimenu slanu grickalicu. Zanimljivost, iskrenost i trud razlozi su što ćete se ovom blogu redovno vraćati.
HPP: Ko je Tanja Leković, poznatija kao autorka bloga “Kuhinja zaposlene žene”?
Zaposlena sam žena u firmi koja se bavi distribucijom kozmetike na našem tržištu, moje zanimanje je brend menadžer za Max Factor i za Essence. Veoma srećno sam razvedena i imam uskoro punoletnog dečaka.
HPP: Kada si počela da kuvaš?
Stidljivi počeci su vezani za retka gostovanja u maminoj kuhinji, gde sam par puta spremila jedno-dva jela i slatkiše. Ono što se zaista može nazvati kuvanjem otpočelo je tek nakon udaje.
HPP:Koje su tvoje omiljene uspomena kada je hrana u pitanju?
Roštiljanje u babinom i dedinom dvorištu kada sam bila mala – bezbrižje, porodica na okupu, neka lepa, prošla vremena. Raspaljivao bi se mali roštilj, ređalo meso na žice, spremala salata. Čist stolnjak, sto postavljen na dvorištu. Verovatno nikada nisu uspeli da se dogovore koja je to tačno količina žara na kojoj se peče najbolji roštilj.
HPP:Kada si počela da pišeš blog i kako je do toga došlo?
Blog sam počela da pišem u septembru 2011., a nastao je sasvim slučajno, jer sam nekako umislila da mogu redovno da pratim tuđe blogove koje sam upravo otkrila samo ako imam svoj. Odmah na početku blog je postao način da skrenim misli sa mučnog razvoda braka i postao beg od svakodnevnice. Usledilo je praćenje, čitanje, komentarisanje, uvažavanje od strane čitalaca i drugih blogera, što je delovalo kao podsticaj da nastavim i istrajem.
HPP:Kako je nastalo ime bloga?
Potpuno slučajno i u par minuta – mislim da nikad ništa nisam brže imenovala. Ispalo je da je veoma prepoznatljivo i da oslikava ono što zapravo jeste – mesto gde zaposleni i svi drugi mogu naći brze, jednostavne, a svakodnevne recepte, pogodne za savremeni način života. Malo je nezgodno čitaocima van našeg govornog područja, jer em ne razumeju značenje, em im je dugačko, ali znam da mnogi sačuvaju link i ne udubljuju se u suštinu imena.
HPP: Koji je najlepši, a koji najteži deo vođenja kulinarskog bloga?
Najlepši deo je savladavanje novih tehnika kuvanja i mešanja – kako zbog novog izazova, tako i zbog specifičnih potreba nekog recepta. Najteži deo je čekanje dobre dnevne svetlosti, na kojoj se hrana najbolje slika. Zbog toga moram da budem izuzetno organizovana i blagovremeno pripremljena, naročito u zimskom periodu, kada su dani znatno kraći.
HPP: U poređenju sa tvojom profesijom, kuvanje je?
Takođe kreativno, ali i veoma relaksirajuće.
HPP: Čije blogove najčešće posećuješ i koji blog bi nam preporučila za sledeći intervju?
Moj apsolutni kuvarski guru je Maja Provereni recepti, jako cenim i privatno uvažavam autore blogova Mimi’s kingdom, Ja u kuhinji, Prstohvat soli, Moje grne; ima i par veoma dobrih inostranih blogova. Aliki – Mamina jela ima kolekciju izuzetnih recepata – mnoge sam isprobala, odlični su. Predlažem da se sledeći intervju napravi sa Sanjom koja je Knjiški moljac u špajzu.
Tanja je sa nama podelila recept za bakine šapice.
Kulinarski spomenar:
- Koje jelo si prvo spremila? Špagete bolonjez
- Šta nikada ne bi skuvala/jela? Škembiće, mada mi mnogi kažu da grešim (za jelo)
- Omiljeno jelo? Gibanica.
- Najinteresantnija kuhinja? Mediteran i Bliski istok.
- Omiljeni začin? Cimet, bosiljak, origano.
- Šta uvek imaš u frižideru/kuhinji? Jaja, brašno, kvasac.
- Jelo koje ćeš pamtiti? Tažin u Marakešu.
- Da li imaš neku lošu naviku u kuhinji? O, da. Megaloman sam, pa spremam velike količine, naročito kada očekujem goste.
- Omiljena izreka vezana za hranu? Ako ne osta, ne bi dosta.
- Da možeš, koje jelo bi nazvala po sebi? Neku tortu, svakako. Volela bih da sam ja izmislila Fijadoru.