Japanska kuhinja spada u najzdravije kuhinje na svetu jer je bogata pirinčem, ribom i povrćem. I to je samo jedan od razloga zašto je japanska kuhinja na UNESCO listi kulturnih baština.
Japanska klima ima četiri godišnja doba i svaka hrana ima svoj šun, koji se odražava na tanjiru. Šun znači da je nešto u fazi sazrevanja ili da je sezona lova baš u tom trenutku.
Neverovatna posvećenost namirnicama, duboko poštovanje hrane i prelepa prezentacija – sve su to odlike japanske gastronomije i šefova Japana. Zato nije čudno što pored francuske kuhinje koja je kolevka visokog kulinarstva u Evropi, japanska kuhinja zauzima prvo mesto po izboru profesionalni šefova – kuhinja koja poštuje najviše standarde u pripremi hrane.
Imali smo veliko zadovoljstvo i čast da razgovaramo sa Haruki Moritom, šefom kuhinje japanskog ambasadora u Srbiji i da saznamo više o japanskoj kuhinji koja nas inspiriše i očarava.
Kako je započela vaša karijera kuvara?
Rođen sam u Kanazavi, Ishikava prefekturi u Japanu. Kanazava je poznata po raznovrsnim i veoma ukusnim morskim plodovima, a sve zahvaljujući lokaciji jer se nalazi na zapadnoj obali Japana, na Japanskom moru. Pošto mi je otac takođe kuvar, bilo je prosto prirodno da i odaberem istu profesiju. On me je preporučio jednom tradicionalnom japanskom restoranu, i tako je započela moja karijera kuvara.
Po čemu je prepoznatljiva japanska kuhinja?
Manje slan ukus, čija je veza soja sos ili Miso pasta. Takođe, u japanskoj kuhinji veoma je bitno nabaviti najbolje namirnice. Na japanskom jeziku ima reč “Goćiso”. To znači vrhunska gozba da ugostimo goste. A originalno značenje joj je “Trčati da se nađu najbolje namirnice za goste”. Upravo tu se može videti duh japanske kuhinje, da su dobre namirnice najbitnije. Verujem da su to lepa prezentacija, način serviranja hrane, gde se vide četiri godišnja doba, kao i zdrav meni. Inače, u japanskoj kuhinji se veoma malo koristi ulje.
Vaš omiljen srpski proizvod?
Kajmak. U stvari, kaže se da je u antičko vreme, u Japanu postojao mlečni proizvod kojj se zove „So“, a čiji je način pravljenja veoma sličan načinu pravljenja kajmaka. Možda zbog toga ima nešto u kajmaku što ga može povezati i sa japanskom kuhinjom.
Šta vas je najviše iznenadilo u srpskoj kuhinji?
Oduševljen sam sa raznovrstim načinima na koje se kuva meso u Srbiji, kao na primer “ispod sača”, roštilj, na žaru, kao i bogati multinacionalni jelovnik koji je nastao kao posledica kompleksne srpske istorije.
Koja su vaša omiljena jela japanske kuhinje?
Moji omiljeni specijaliteti su klasična japanska jela, poput sušija ili tempure, ali nije nimalo lako napraviti ih. Morate biti veoma vešti, te se zbog toga trudim da svaki put usavršim svoju veštinu.
Šta biste nam preporučili da probamo da napravimo od japanskih jela?
Bilo bi lepo da probate da napravite suši. Ali bih vam više preporučio da probate “Oši-zuši”, suši presovan i formiran u kutiji, ili “Čiraši-zuši” (suši bez formiranja oblika) nego nigiri ili maki, jer mislim da ćete još više uživati u sušiju ako shvatite da nema pravila za oblik sušija.
Fotografije: Goran Srdanov