Hrana i mentalno zdravlje su snažno povezani. Hrana ima vitalnu ulogu za naše mentalno zdravlje i opšte blagostanje i može uticati na naše raspoloženje, kognitivne funkcije i mentalno zdravlje.
Istraživanja su pokazala da su hrana i mentalno zdravlje povezani, a određeni hranljivi sastojci u hrani mogu imati pozitivan uticaj na naše mentalno zdravlje. Na primer, omega-3 masne kiseline koje se nalaze u masnoj ribi mogu pomoći u smanjenju simptoma depresije i anksioznosti. Studije su takođe povezale ishranu bogatu voćem, povrćem i žitaricama sa manjim rizikom od depresije.
S druge strane, ishrana bogata prerađenom i zašećerenom hranom povezana je sa povećanim rizikom od depresije i anksioznosti. Prerađenoj hrani često nedostaju važne hranljive materije i mogu izazvati upalu u telu, što može negativno uticati na naše mentalno zdravlje.
Creva i mozak
Zdravlje naših creva takođe igra ključnu ulogu u našem mentalnom zdravlju. Creva i mozak su povezani složenom mrežom nerava, hormona i signalnih molekula poznatih kao veza creva i mozga. Istraživanja su pokazala da ovaj put komunikacije igra ključnu ulogu u našem mentalnom zdravlju i blagostanju.
Creva sadrže trilione mikroorganizama, zajednički poznatih kao crevna flora. Ovi mikroorganizmi igraju vitalnu ulogu u varenju i apsorpciji hranljivih materija. Međutim, oni takođe igraju ključnu ulogu u našem mentalnom zdravlju.
Flora creva proizvodi nekoliko neurotransmitera, uključujući serotonin, dopamin i GABA, koji su neophodni za regulisanje raspoloženja, anksioznosti i nivoa stresa. Istraživanja su takođe pokazala da crevna flora može uticati na razvoj i funkciju centralnog nervnog sistema, koji uključuje mozak.
Kada postoji neravnoteža u crevnoj flori, koja se često naziva disbioza, to može dovesti do povećanog rizika od poremećaja mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost. Istraživanja su takođe povezala disbiozu sa promenama u ponašanju, uključujući povećanu anksioznost i smanjene socijalne aktivnosti.
Crevna flora takođe može uticati na imuni sistem i upalu, a obe su povezane sa poremećajima mentalnog zdravlja. Na primer, neravnoteža u crevnoj flori može dovesti do hronične upale, koja je povezana sa depresijom.
Hrana dobra za crevnu floru
Postoji nekoliko vrsta hrane za koje je naučno dokazano da imaju pozitivan uticaj na naše mentalno zdravlje.
Masna riba: Masne ribe poput lososa, tunjevine i sardina su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje su povezane sa smanjenim rizikom od depresije i anksioznosti.
Tamna čokolada: Tamna čokolada je bogata antioksidansima i sadrži jedinjenja koja stimulišu oslobađanje endorfina, koji su prirodni pojačivači raspoloženja.
Fermentisana hrana: Fermentisana hrana poput kimčija, kiselog kupusa i jogurta sadrži probiotike, koji mogu poboljšati zdravlje creva i povezani su sa smanjenjem simptoma depresije i anksioznosti.
Orašasti plodovi i semenke: Orašasti plodovi i semenke su bogati hranljivim materijama poput magnezijuma, što je povezano sa smanjenjem simptoma depresije.
Lisnato povrće: Lisnato povrće poput spanaća i kelja sadrži puno folata, hranljive materije koja je povezana sa smanjenjem simptoma depresije.
Bobičasto voće: Bobice poput borovnica i jagoda su bogate antioksidansima i povezuju se sa poboljšanjem kognitivnih funkcija i raspoloženja.
Važno je napomenuti da iako određene namirnice mogu imati pozitivan uticaj na naše mentalno zdravlje, na njih ne treba gledati kao na zamenu za profesionalnu negu mentalnog zdravlja. Uravnotežena ishrana, redovno vežbanje i traženje stručne pomoći kada je to potrebno su sve važne komponente održavanja dobrog mentalnog zdravlja.
